Закон о родној равноправности спреман за Скупштину: Министарство негодује, Влада усваја закон

ЗАКОН о родној равноправности, који је прошле недеље представила потпредседница Владе и шеф Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, могао би већ овог, а најкасније следећег четвртка да се нађе пред Владом, сазнају "Новости".

Зелено светло и даље није дало Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, али у тиму Михајловићеве се надају да ће евентуалне конструктивне примедбе, ипак, стићи, и у том случају биће размотрене. Како сазнајемо, начелну подршку дала је и премијерка Ана Брнабић.

У међувремену, притисак цивилног сектора, незадовољног најавама Министарства рада да би израду закона требало вратити на почетак, појачава се. Аутономни женски центар упутио је јуче отворено писмо премијерки, у коме истиче да их је изненадила информација да министар Зоран Ђорђевић предлаже формирање нове радне групе и израду треће верзије нацрта закона с обзиром да су представници министарства били укључени у израду тренутног нацрта:

- Израда новог захтевала би додатна издвајања из буџета и неминовно би одложила његово усвајање. Зато АЖЦ тражи да премијерка спречи додатно одлагање закона са којим се већ значајно касни - поручили су из АЖЦ.

Нови закон, између осталог, предвиђа увођење квота од минимум 40 одсто за учешће мање заступљеног пола (најчешће жене) у политичком и јавном животу. Послодавци приликом запошљавања неће смети да питају жене о брачном статусу, деци, намераваној трудноћи... Кажњиво ће бити ако жена због трудноће буде отпуштена или пребачена на слабије плаћено радно место, или онемогућена у напредовању...

Израда закона траје од 2015. У фебруару 2016. је из скупштинске процедуре повучена прва верзија после оштре реакције цивилног друштва, међу којима је био и АЖЦ.

ИСПОД ЕВРОПСКОГ ПРОСЕКА

ИНДЕКС родне равноправности у Србији износи 40,6 одсто, а просек за чланице ЕУ је 52,9. Реч је о инструменту ЕУ којим се мери родна равноправност од 1 (потпуна неравноправност) до 100 (потпуна равноправност) у областима: знање, рад, новац, здравље, време, моћ, и две подобласти - насиље и "наилажење на неравноправности". Најслабије резултате имамо у домену "рада" и "новца" (мање од 30 одсто).