ПРВИ пут један комад Петера Хандкеа биће изведен на сцени Народног позоришта: вечерас из Клагенфурта (тромеђа Аустрије, Словеније, Италије) стиже Градско позориште с представом "Час када нисмо знали ништа једни о другима", у режији Роберта Шустера.

Игром случаја, премијера је била на дан доделе Нобелове награде великом писцу (у децембру прошле године), а по речима управнице Петре Пешингер, ова представа је погодна за извођење и гостовање њиховог интернационалног (аустријско-немачко-италијанског) ансамбла, јер се ниједна реч не изговара на сцени.

- Нема речи, али има поезије. Хандкеов комад је поема о човеку и његовом кретању кроз историју. Он не објашњава карактере, не пише ликове, већ даје ткање око кога се окупља ансамбл - истиче Ивана Вујић, управница Народног позоришта, на чију иницијативу је и реализовано ово гостовање, подржано и од и од Аустријског културног форума у Србији.


Прочитајте и: “Još živimo u MUŠKOM SVETU, ostaje nam mnogo do RAVNOPRAVNOSTI”: Trejsi Ševalije za “Novosti” o poziciji žena u društvu i ljubavi



Дванаесточлани ансамбл, како се најављује, "потпуно посвећено и у два густа сата без даха (и паузе) игра безбројне слике из људског искуства и живота: затрчано, залутано, засмејано, заплакано, задихано..."

- Веома сам срећан и поносан што наступамо у Народном позоришту у Београду, поготово кад сам чуо да је то прво Хандкеово дело у овом театру - истиче редитељ Роберт Шустер, који са кореографом Мартином Грубером води шест жена и шест мушкараца са маштовитом реквизитом на празној сцени и с "лелујавом завесом у позадини".


- Што се дуже гледа, то постаје све више халуцинантно - ијавио је Хандке 1992. године, уочи праизведбе овог његовог комада.


УСКОРО "ОЛУЈА"

ВЕЛИКИ аустријски писац, иначе, није тражио никаква ауторска права за ово извођење у Београду, а у нашем националном театру спремају се и за премијерни наслов с његовим потписом. Засада се зна да ће то бити "Још увек олуја", у преводу Жарка Радаковића.