СВЕ болести једног друштва видљиве су кроз језик. Ако болује језик, болује и друштво.

На ове, вечно истините речи кинеског мудраца, данас је у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду, подсетио је академик Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, пошто му је Матичин председник Драган Станић уручио Повељу за допринос САНУ у неговању српске језичке културе. Ово признање, установљено 2012, осим САНУ, добили су и Драгољуб Петровић и Милорад Пуповац.

- Ми смо, свидело се то неком или не, народ трагичних кашњења - казао је академик Костић и нагласио да му посебну част чини то што признање САНУ додељује Матица, "наш старији саборац на неговању српског језика и писма".

Костић је подсетио да је од оснивања Друштва српске словесности 1841. године, започело ширење науке о српском језику и усавршавање народног језика у Срба, те сакупљање грађе за речник и граматику књижевног језика. Кнез Михаило је тада издао Устројеније у којем је јасно дефинисао задатак: распрострањивање науке и образовања на српском језику. Али, као и иначе у српском друштву, мира није било. Расправе и међусобна ружења су била жива. Како тада, тако и сада.

- Уверавам вас да ће САНУ своју улогу по питању српског језика вршити са истом посвећеношћу и даље. Док дише - закључио је председник САНУ.

Болест је угледног лингвисту и универзитетског професора Драгољуба Петровића (85) спречила да присуствује свечаности, али је послао кратко писмо у којем каже да је бринући о српском језику само служио свом народу.

Прочитајте и:Narodno pozorište posle četiri decenije u Hrvatskoj: Ovacije za "Gospođu ministarku" u sred Zagreba, nikad veće interesovanje za naše ostvarenje

- Народ може бити овакав и онакав, али он је твој и другог немаш. "Бољега" ће наћи они "глодари" којима је отаџбина тамо где и чековна књижица. Имаш народ, учини да он буде бољи, а имаш и цркву у којој си крштен па сад они "глодари" хоће да ти је узму или макар опогане - поручио је Петровић чију је повељу примио његов брат Илија, историчар.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ НЕ ОДУСТАЈУ ОД ЋИРИЛИЦЕ

ЛИНГВИСТА, филозоф и универзитетски професор Милорад Пуповац рекао је да је изузетно тешко очувати српски језик и писмо у Хрватској, јер упркос прописима, тешко опстају и двојезични натписи насељених места.

- Много је баријера. Тешко је и у области образовања на српском језику, нема довољно квалитетних наставника. Али, ми не можемо одустати од свог језика и ћирилице - рекао је Пуповац.