Предраг Пеђа Ристић отишао у легенду

М. КРАЉ

06. 08. 2019. у 21:52

Предраг Пеђа Ристић отишао у легенду

Предраг Пеђа Ристић / Фото М. Анђела

Пријатељи и колеге поводом смрти доајена српске архитектуре

ВЕЛИКИ никада не умиру, они се само селе из ове у вишу стварност, у бољи неки свет и свакако - у легенду, изјавио је за "Новости", историчар уметности Душан Миловановић, поводом смрти архитекте Предрага Пеђе Ристића (1931-2019).

- Много је ненаписаних књига што чекају у вечности своје ауторе и издаваче. Једна од њих свакако је намењена величанственом делу господина, православног градитеља, жиждитеља, како је он волео да каже, маргиналца, медијалца, слободног мислиоца, зналца многих заната и уметности, и ко зна каквог мајстора још не, драгог нашег Предрага Пеђе Ристића, званог Исус - сматра Миловановић.

Иза себе је, како каже, оставио преко стотину православних храмова, од почетка изведених, или обновљених, које су злотвори урушили, две веома значајне књиге ("Лепенски вир" и "Колач") у којима је изнео све своје знање и умеће и сасвим другачији (исправни) поглед на свет, математику, градитељство, живот сам.

- Биће упамћен Пеђа Ристић као велики настављач славних протомајстора, дунђера и жиждитеља, који је до краја проникао у њихове тајне, а затим их најсмисленије у нашем времену и применио - тврди наш саговорник.

- Као познавалац и верни жрец најстаријих знања из Лепенског вира, винчанске, античке и ромејске цивилизације, као поштовалац ближих ауторитета све то је сојузио, и на свет изнео, у својим величанственим делима, међу којима ипак морамо да истакнемо она у Бирмингему, на Убу, у Подгорици или пак Будви. О осталима, и овим првима, тек ће се дуго, много и с радошћу писати.

За професора Архитектонског факултета Спасоју Крунића, Ристић је био изузетан човек и уметник:

- Био је ерудита који је волео свет око себе и свет архитектуре - истиче Крунић. - Његово дело је за свако поштовање. Радио је много и разноврсно. Са њим сам био добар, што и није било тако једноставно, ни са једне, ни с друге стране. Лепо смо, ипак, сарађивали, ето, све до његовог краја. Био је и оспораван, и то често од оних који му нису били ни принети.

Присетио се Крунић једине "градитељске" сарадње коју је имао са Ристићем:

- Једном је дошао рано код мене кући, пробудио ме и тражио да му нешто помогнем. Заједно смо преносили неке балване на Аду Међицу, које смо тамо поставили као стубове за неку сојеницу.

За музику коју је компоновао за филм "Хасанагиница" Зоран Христић користио је чувени Ристићев патент - дрндафон.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Одлазак Пеђе Исуса, градитеља цркава

- Пеђа је био један од мојих најбољих другара, и један од двојице људи који су највише утицали на мој живот - каже, за "Новости", угледни композитор. - Некако смо се међусобно нашли у та луда времена, крајем шездесетих, почетком седамдесетих. Једном сам тада, очајан што не чујем још музику за филм "Хасанагиница", шетао и наишао на њега негде код Каленић пијаце. Повео ме на свој таван и тамо сам угледао ту шклопоцију коју је направио. Унутра су били федери, расклопљени сатови, криве игле које је узео од јорганџија... Схватио сам да ћу из дрндафона моћи да добијем звук за "Хасанагиницу" и с временом се толико увежбао, да сам на том чуду могао и Баха да свирам.

Ристић ће бити сахрањен у петак у 12 сати на Новом гробљу, а опело у Цркви Светог Николе почеће у 11.30.


Чувени дрндафон


СПАСЕЊЕ ДУШЕ

У ТЕЛЕГРАМУ саучешћа министра културе Владана Вукосављевића истиче се да је Ристић "истрајавао у очувању величанствене црквене архитектуре, верујући да је црква брод који душе води у спасење":

- Памтићемо га као градитеља који је упозоравао да нам је и те како важан духовни простор. Пројектујући цркве, тај простор је неговао преко шест деценија - пише између осталог у телеграму.

ЧАРОБНА ФОРМУЛА ПРИЈАТЕЉСТВА

АРХИТЕКТУ Христивоја Павловића и Пеђу Ристића зближила је заљубљеност у Лепенски вир:

- Иако нисмо делили исте ставове и често смо их сучељавали, изузетно лепо смо се слагали, сарађивали и дружили се - присећа се Павловић. - Некада је знао да се мало наљути и захладни односе, а ја сам успео да пронађем чаробну формулу која је успела да одржи наше пријатељство. Када бих га видео да се тако надури, питао бих га: "Пеђа, је ли тачно да си направио више цркава од краља Милутина?". Он би се онда раскравио и почели бисмо да их бројимо, до сто и више...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације