Отворен обновљени Фрањевачки самостан у Бачу

ЧУВАЈУЋИ културне споменике чија се различитост мири у богатству заједништва, чувамо своју раскошну прошлост и посебност, истакао је у четвртак на отварању обновљеног Фрањевачког самостана из 12. века, у Бачу, министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Кључеве реновираног здања фратру Јосипу Шпехару уручио је шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици.

- Овај манастир преживео је бурну историју, али је сачувао различите утицаје који су овде били вековима: романски, готички, ренесансни, исламски, барокни... Славећи културно наслеђе, славимо заједнички простор у којем могу бити сви они који се залажу за мир, демократију и заједнички живот - казао је Фабрици.

Прочитајте још - Еври за самостан

Пројекат обнове вредан је више од милион евра, финансиран је заједничким средствима Министарства културе и информисања и Европске уније.

- Самостан је чувар вишевековних слојева и сведочанство додира различитих културних и религијских утицаја - рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић. - Археолошка збирка открива најстарије прастановнике Бача. Спој романичке и готичке сакралне архитектуре, остаци турског михраба, сачувани фрагменти православног фрескосликарства показују колико је културних наноса и трагова уткано у биће овог објекта. Колико је симбола, преплитања и различитости којима он обилује.

Пројектом "Рехабилитација Фрањевачког самостана" од 2006. године руководила је Славица Вујовић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе - Петроварадин. Тек 2011. испод зида од 30 центиметара откривена је фреска Распеће Христово са Богородицом из 13. века, која је спој романичког и византијског стила.

Комплекс од око 2.500 квадратних метара, комплетно наткривен сводовима, обухвата цркву посвећену Узнесењу Пресвете Богородице, грађену између 12. и 15. века, затим кулу звоник из 14. века и манастирска крила из 18. века. На самом улазу, у ходнику који води поред цркве до Чудотворне иконе Богородице из 1684, постављена је археолошка збирка артефаката пронађених на простору самостана.

Ту су изложени, између осталог, примерци римске опеке, а пажњу привлаче оне са утиснутим крстом из 4. века или са урезаном игром мице. Недавно су откривени и остаци готичке цркве са костурницом, за коју се претпоставља да је из 14. века, а занимљиво да су у њој пронађени и исламски гробови.

Посетиоци ће имати прилику да виде и презентацију старог купатила, а у посебним просторијама изложене су збирке предмета који се користе у литургији, као и колекција шокачких тканина.

У подруму се већ налазе кости из костурнице пронађене са западне стране манастира, а на горњем спрату су оргуље из 19. века. Свака просторија, сваки комад намештаја, сваки предмет има своју причу, па чак и браве старе 300 година, које беспрекорно раде.

Чудотворна икона Богородице из 1684. године и старе и ретке књиге, које се чувају у библиотеци, стављене су под заштиту још 1948. године, а 1951. заштита је проширена на архитектуру. Тренутно је у току израда номинације за Унескову листу светске баштине за цео културни предео Бача са окружењем, што обухвата Фрањевачки самостан, манастир Бођани, тврђаву Бач, неолитско насеље Доња Брањевина и Унесков резерват биосфере "Бачко Подунавље".

- Почели смо пре годину и очекујемо да ће номинација бити готова у потпуности 2020. године, када ће бити послата у Унеско на коментаре - каже, за "Новости", Асја Драча Мунтеан, помоћник министра културе за међународну сарадњу.

- Процес пријема се сваке године усложњава, али највећи део посла писања номинационог досијеа је завршен. Пошто је ово први пут да Србија уписује културни предео на Листу светске баштине захтева се добро урађен план управљања културним и природним наслеђем које обухвата преко пет споменика културе и природне целине. Уписи сада трају и до годину дана, па очекујемо упис тек 2021. године.