ВЕНЕЦИЈА ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА

СЕЋАЊА се мењају, мутирају, идеализују, искривљују под утицајем времена, услед промена социо-економских прилика, бледе, заборављају се. Понекад су потпуно лажна. Остају селективни фрагменти, који су непоуздани, сматра Ђорђе Озболт, наш ликовни уметник са сталном адресом у Лондону. Изложбом "Повратак губитка меморије", он ће од у четвртак представљати Србију на највећој смотри ликовне уметности на свету - 58. Бијеналу у Венецији.

Његов рад, који ће се наћи пред светском публиком и стручном јавношћу, у Павиљону Србије у Ђардинима, говори о прошлости из перспеkтиве садашњости:

- Као што проток времена чини своје, као што сећања бледе, споменици нестају, мењају се, заборављају, мој рад покушава да сећања на то време и те споменике, као и на архитектонско-културну баштину једне одређене епохе, епохе моје младости, призове и интерпретира кроз слике и скулптуре - објашњава аутор, који је у павиљону осликао мурал у кога је уклопио осам слика и томе супротставио пет скулптура у простору.

Пројекат "Повратак губитка меморије", чији је кустос Николета Ламбертучи, изабран је као наш национални представник међу 25 идејних решења пристиглих на конкурс који је расписало Министарство културе и информисања. Радове је оцењивао Програмски савет, а комесар овогодишњег наступа је Владислав Шћепановић, који, за "Новости", каже:

- Када смо изабрали Озболта нисмо били вођени трендовским очекивањима, већ смо изабрали уметника који је аутентичан у својем ликовном изразу. Иако већ дуго живи у Лондону, он је у себи сублимирао историјско време које је обележило наше животе и на један егзотичан начин то искуство сада представља свету - објашњава наш представник на претходном, 57. Бијеналу. - Чињеница да је годинама присутан на међународној сцени и да га представљају јаке светске галерије је важан детаљ. То ће учинити да у времену хегемоније јаких сила, окренутих само себи, и ми будемо препознати: с једне стране као део тог естаблишмента (уметника заступају управо такве галерије), а с друге ће и наше национално одређење, као и наш павиљон, тако постати далеко видљивији и имаће већи утицај.

Ђорђе Озболт, Владан Вукосављевић и Владислав Шћепановић,

Фото И. Маринковић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ: Занимљива времена су опет са нама

Међу члановима Програмског савета који су одлучивали о нашем представнику, био је и Драган Здравковић, који је пре две године са Шћепановићем, бранио боје наше уметничке средине на овој манифестацији.

- Озболтов рад ће у Ђардинима управо бити у фокусу најбитнијих чинилаца светске ликовне сцене, а самим тим ће и српско сликарство, успети да одржи стечени глас нове глобалне појаве. Ми смо изабрали аутора коме ово свакако није прво експонирање пред светским експертима, али је овога пута први пут "у дресу" своје домовине - закључује Здравковић.

Министарство културе издвојило је 22,5 милиона динара за наступ Србије у Венецији, за који је први пут задужена Кућа легата (до сада је то био Музеј савремене уметности). Наш павиљон, у четвртак у 14 часова, свечано ће отворити министар културе Владан Вукосављевић.

ПРЕКО НИШАНА

БОРИМ се против трендова у уметности и мислим да је концепт "фешионизације" савремене уметности погубан за уметност као такву - сматра Шћепановић. - Нажалост, све је јачи утицај бројних креативних индустрија на саму уметност, и то управо из непознавања оног што уметност заправо јесте. У свим тим креативним индустријама постоје елементи уметности, па то заварава заговорнике тог смера у промовисању креативности. Онтолошки, то је поље забаве, на супротној страни од уметности и рекао бих да се чак гледају преко нишана.

Српски павиљон у Ђардинима, Фото Танјуг


ПАВИЉОН - НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА

НАША предност у односу на друге земље у региону је у томе што Србија има павиљон у Ђардинима, који је позициониран на најпрестижнијем делу тла Венецијанског бијенала - истиче Здравковић. - Било је говора о продаји и губитку овог објекта, али се надам да су то само гласине. Борба за очување овог здања требало би да буде национална стратегија.