ОДЛАЗАК ДОБРИЦЕ ЕРИЋА: Његовим гласом певала је сва Србија

ОПЕВАО је сваки цвет у својом завичају, написао велику оду свом српском роду, у срца нам заувек утиснуо блиставе стихове детињства и младости. Велики песник Добрица Ерић преминуо је у петак пре подне, у Београду, у 83. години, после дуже болести и изостајања из јавног и књижевног живота.

Био је један од најпопуларнијих песника за децу и одрасле у другој половини 20. и почетком 21. века. Његово стваралаштво, сложни су и читаоци и тумачи књижевности, ушло је у раскошну "народну читанку" за све разреде и сва времена.

Започео је песнички пут раном збирком "Свет у сунцокрету", у издању Матице српске 1959. године. Рођен у Доњој Црнући, у Горњој Гружи, постао је песник земље - Шумадије, Србије и свих српских земаља и крајева.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Добрица Ерић: Бројанице из Грачанице

- Добрица Ерић је био природни изданак српске поезије, рођен у окриљу усменог песништва, богомдани дар, чаробњак песничке речи и лирске музике. Стартовао је као најуспешнији представник покрета "Српски песници на селу", чији су покровитељи и промотери били учени интелектуалци др Драгиша Витошевић и проф. др Владета Кошутић. Са Витошевићем је саставио цветник српских песника са села "Орфеј међу шљивама". Ускоро је надрастао и својим даром превазишао цео покрет и постао покрет сам по себи - многобројним књигама, наступима, укупним песничким животом - саопштила је Српска књижевна задруга на вест о Ерићевом одласку.

Његове књиге за децу имале су велику популарност и многа издања; с великим бројем песама ушао је у "Антологију српске поезије за децу" Душана Радовића, с којим је уређивао часопис "Полетарац". У поезији за децу оставио је неизбрисив траг и оригиналан опус, између осталог: "Вашар у Тополи", Славуј и сунце" "Огрлица од грлица", "Лето у Калипољу", "Фрула златокрила", "Од ратара до златара", "Добрица чобанска торбица", "Торба са пет спратова", "Песме о свицима", "Долина сунцокрета" и друге.

- Ако се човек рађа као песник, сигурно је да се Добрица родио као песник. Његовим гласом певала је сва Србија - рекао је у петак, за "Новости", књижевник Милован Витезовић, опраштајући се од Ерића.

Дела Добрице Ерића објављена су у 20 књига, међу којима су десет за децу, десет за одрасле. СКЗ је објавила низ његових књига, а на крају (2017) "Изабране песме" у плавој едицији "Коло" у којој су равноправно заступљене песме за одрасле и за децу.

- Ерић је био живи лирски извор нашег народног духа, неодољиви песник завичајних шумадијских предела, одушевљени глас у славу живота и рађања, али и горки глас побуне против неправде учињене његовом слободарском народу. Пленио је и дотицао душе слушалаца и читалаца свих нараштаја, уз његову песму сви су постајали непосреднији и безазленији. Памтићемо његове речи као израсле из наше родне и рођене земље - рекао је министар културе Владан Вукосављевић.

Писао је песме које наликују бајкама, говорио је својевремено Слободан Ракитић, пуне светлости, боја и раскоши природе и језика, непресушне ведрине. Био је изворан и самосвојан народни песник, у најбољем значењу таквог одређења. Окренут традицији и обичајима, националним вредностима, а да притом није ништа мање свевремен и универзалан. Нико тако са љубављу није писао о свом завичају, својој Гружи, рекама, долинама и брежуљцима, воденицама и вајатима, купачицама и вилама, о Србији и православном српском роду. О радостима и патњама.

Следио је и мисао Милоша Црњанског да песник који не саучествује са патњама свога народа није прави песник.

- На почетку ратова крајем 20. века Добрица Ерић је прешао Дрину и песмом храбрио и разонодио свој народ. Племенитост, лепота и раскош његовог песништва прибавили су му озбиљан углед - читаоци и поштоваоци овенчали су га непролазним песничким венцем. Он је знаменита фигура српске поезије. Живео је у добу Десанке Максимовић, Васка Попе, Стевана Раичковића и Бране Петровића - имао је свој оригинални лик и реч, препознатљиву и снажну да се није морао потписивати. Српска књижевна задруга сматра га једним од највећих песника овог доба који је у овој старој установи довршио свој животно-књижевни пут - истакли су у СКЗ.

Отишао је велики песник чији је опус обогатио животе различитим генерацијама које су живеле на овим просторима, рекао је Љубивоје Ршумовић:

- Са правом је имао титулу "сарадник сунца" коју су носили сви који су били на трагу стваралаштва Душка Радовића. Добрица је био један од темеља наше културе из чије поезије су деца учила најбоље о животу. Био је песник и приповедач, врхунски наратор и човек којег су школарци обожавали. Ово је велики губитак за нашу културу, а нарочито за нас, његове пријатеље.

Говорећи о судбини нашег народа и историји која нас вековима притиска, у једном од последњих интервјуа који је дао за "Новости", Ерић је поручио:

- Она никада не може бити завршена, све док се Земља окреће и сунце нас понекад огреје, али сад ће је наставити неко други. Ја сам се много уморио и само желим да одем међу дрвеће, међу животиње и птице. Они се нису променили, они су исти као пре хиљаду година, а људи, нажалост, нису издржали...

Добрица Ерић је иза себе оставио троје деце. Датум и место комеморације и сахране биће накнадно саопштени.

А на пут у вечност испраћамо га са оним његовим чувеним:

- Сунце се још пење на Церић, срдачно Ваш, Добрица Ерић!

АУТОР СТОТИНАК КЊИГА

ЗА више од пола века певања, написао је и објавио стотинак књига - поезије, прозе, за децу и одрасле: "Виноградар", "Стари сељачки календар", "Стражар на сунцу", "Сербиа које има", "Буклија", "Песма о ратару", "Стари српски календар", "Вечни кратковечници", "Срицање жене", "Падање звезда", "Три сонетна венца", "Косач пева под крошњама", "Кућа за мога брата", "Рождество ратарево", "Крунисање" у библиотеци "Реч и мисао", "Бунар за пријатеље", "Плачи, вољена земљо", "Трава је увек млада", "Разапета земља", "Ружа ветрова", "Бројанице из Грачанице".

ЦВЕЋЕ КОЈЕ ЦВЕТА

ПОЕЗИЈА у нашем времену, сматрао је Добрица Ерић, има моћ само још код "малих" обичних људи и код деце:

- Данас скоро цео наш народ пише песме и тако се брани од зла и беде, али песме не чита више нико. То је цвеће које још цвета, а нико га не бере и не мирише.

ПЕРО ЗУБАЦ: ЈЕДАН У ВЕКУ

ТАКАВ песник се рађа једном у веку. Леп као да је сишао са фреске Белог анђела, потпуно срастао са својом земљом, са природом, са нараштајима, велики мудрица и велики памтиша. Отишао је да оплемени неку звезду у бескрају. Много сам га волео свих ових година нашег пријатељства.

МОШО ОДАЛОВИЋ: ПЕСМА КАО СВЕТИЉКА

ЕРИЋ је једини песник који је детету, песмом као светиљком, обасјавао и објашњавао свет око нас. Тако су га деца и прихватала: као ТВ екран пре појаве телевизије, као представу никад виђену у позоришту. Својом песмом доносио је хук и звук, и зуј и бруј, и трепет и лепет - свих мајушних створења. Сви ми који пристизасмо међ` песнике имали смо Добрицу као стално отворену читанку. Добрица је на песничким часовима био и разговорно и допунско штиво. Сва сусретања је сводио на загонетања и одгонетања у хорској сарадњи са мајушнима. Драгоцен, заиста непоновљиви Добрица Ерић, слава му и милост.

ИВАНА ЖИГОН: ЧАРОБЊАК СТИХОВА

БИО је чаробњак међу песницима. Од школе до школе, од града до града, од библиотеке до библиотеке, проносио је светлост своје душе. Ако би постојао инструмент који се зове "српска лира", био би налик Добричином срцу. У својој торбици с којом је путовао у сусрет публици, носио нам је завичај на дар. Сви ми рођени у бетону и великим градовима добијали смо тај најлепши поклон управо од њега. Описао нам је сваку травку, ливаду, шљиву, манастир и имао је сузу и за српског ратара и за ратника.

ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ: ОРФЕЈ МЕЂУ ШЉИВАМА

ЗАЧУЂЕН светом у којем се обрео од рођења - сунцем, земљом, дугом, мајком, цветом, свицима - Добрица Ерић се, веома млад, заузео да све то опева и позлати најлепшим речима српског језика и необичним метафорама свога поступка. Од родне куће, њиве, реке, породице и школе, опевао је сваки кутак и знамење Груже, Шумадије и Србије, у свему проналазећи чаролију и дубину и божји знак. Његов песнички дар одредио му је да буде у служби судбине земље ратара и ратника, свеколике љубави - радости и кратковечности живота. За децу и одрасле, једнако посвећено, течно и музикално, овај "Орфеј међу шљивама" извијао је строфе, песме, сонетне венце. Опевао споља, проницао унутра. У малом откривао велико. Наизглед наивно и нежно - сведочио је о озбиљном и трагичном.