Дада Масило: Моја Жизела се ипак последња, најсладје смеје

Јужноафричка играчица и кореографиња Дада Масило представила је своју трупу недавно у њујоршком Џојс театру. О њеној верзије романтичног балета "Жизела" надахнуто је известио Њујорк Тајмс.

Иста представа, која се према речима критике „или обожава, или мрзи", на програму је 16. Београдског фестивала игре! Биће то 9. и 10. априла, на сцени Позоришта на Теразијама.

Балет „Жизела" је класична прича о несрећној љубави. Међутим, начин на који овај балет виде Дада и њен ансамбл из Јоханесбурга, представља велико изненађење за публику. Масило је на позоришним сценама Африци, Европи и Америци, постала позната по претварању класичних балета у нове, храбре продукције које комбинују западна искуства класичне и савремене игре, са афричким плесовима.

Током своје каријере, коју је започела након школовања у Јоханесбургу и Бриселу, Масило је доследно деконструисала балете "Лабудово језеро", "Кармен" или "Ромео и Јулија", постављајући питање о власништву над балетском заоставштином, и европским бајкама чији су "протагонисти жртве своје полне припадности и друштвеног сталежа, ако су уопште људи". У својим поставкама, она им одузима родослове, класе, традиционалне друштвене темеље, помпу и околности, вративши се у срж приче о неузвраћеној љубави.

Иако је дијалог протагониста у „Жизели" понекад тежак за праћење, покрети су заиста били смели и одважни, потпуно са сврхом, експлозивни и забавни за гледање.

У телефонском интервјуу са Дадом питали смо је како бира наслове и шта ју је привукло код "Жизеле"?

Дада Масило: Ја поседујем основно знање из балета, али и добро познајем европску савремену игру. Нисам постала балерина, јер балета једноставно није било у Јоханесбургу када сам била мала, али да је било прилике, и да сам можда имала балетску конституцију и предиспозиције, свакако би моја жеља била да играм у великим класичним продукцијама. То ми се допада.

Ипак пронашли сте класичну и у савременој игри?

Дада Масило: У савременој игри, имате много више слободе у смислу нарације. Просто можете нешто што је старо да учините јачим и актуелнијим, да другачије обојите карактере, јер су ликови веома важни за добру причу. То је заиста моја почетна тачка – да откривам какви су заиста ти људи из бајки, да их уведем у ово време и учиним их снажнијим. Ја на сцени играм Жизелу, и она јесте заљубљена. Мој Алберт је мангуп, и неко ко је способан да превари. Жизела остаје посрамљена, не само пред собом, него и пред целим селом. Али, не брините, моја Жизела се ипак последња, најсладје смеје.

Дада Масило: То су проблеми којима се тренутно морамо бавити у свету, јер су насиље у породици, силовање, хомофобија, као и разне полно преносиве болести веома распрострањене у Јужној Африци. Важно ми је да постављам оваква питања и покрећем расправу, јер се надам се да својом уметношћу могу охрабрити људе. Посебно је важно говорити о хомосексуалности, јер не смемо дискриминирати само зато што нешто не разумемо.

Како се осећате када вас упореде са мушким кореографима који померају границе, односно када вас ставе у исти ред са Метјуом Бурном, Акрамом Каном, Борисом Ејфманом или Матсом Еком? Сви ови аутори су се такође бавили класичним балетом, свако на свој, али свакако храбар начин.

Дада Масило: Ух! Осим што је огромна част када се нађете у оваквом друштву, ја заправо до сада нисам схватила да сам у њему једина жена! Свакако сам поносна, али и забринута зато што нам је потребно више женских гласова. Заиста мислим да је време да се жене више чују.

Шта иначе ради Дада, негде сте изјавили да сте права лењивица?

Дада Масило: Да, јер увек уживам у сваком тренутку одмора. Са својом трупом, проводим преко шест месеци годишње на турнејама. Када ми остане мало времена, обожавам да гледам различите канале где мајстори кухиње припремају јела. То је диван начин да се одморите од физичких и напора које захтева уметничка игра .

Да ли креирате у Јоханесбургу?

У Јоханесбургу у оквиру Фабрике игре имам свој студио, али однедавно могу да радим и у Паризу. Волим тај град. И данас, док разговарамо, ја сам са својом трупом у Француској. Свакако, где год да смо, моји играчи и ја овај посао радимо са много страсти и љубави. И без обзира да ли вам се дело допада или не, да ли разумете више или мање, ви ћете ту страст осетити у публици.

Долазите у Београд, да ли је то први пут? Како ће публика реаговати на обнажену Жизелу, да ли имате нека очекивања или трему?

Дада Масило: Чула сам дивне ствари о Београдском фестивалу игре! Због тог фестивала вам многи градови завиде, а многи уметници знају колико је важно приказати рад у Београду. Трему немам, јер је публика увек иста. Ако јој понудите свој максимум, знаће то да цени. Обнаженост је лепа, ако има своју сврху, а уметност је важна, када имате нешто паметно да кажете. Радујем се што по први пут наступамо у том делу Европе, и што долазимо на један изузетан Фестивал. Биће то прилика да се упознамо са београдском публиком, али и да погледамо представу чувеног изреалског ансамбла Батшева. Фестивали су за нас уметнике место важних сусрета!