Горица Поповић: Изгубио се грађански дух Београда

КУЛТНИ филм "Национална класа" сценаристе и редитеља Горана Марковића, који са великом популарношћу живи међу многим генерацијама гледалаца већ четири деценије после снимања, вечерас ће имати премијерну пројекцију у Југословенској кинотеци у новој, дигитално рестаурисаној верзији.

Прочитајте још: Флојд и Гага још живе

Романтична прича о Бранимиру Митровићу Флојду, младићу из београдског предграђа, аутомобилском асу који се "фићом" такмичи у националној класи, постала је антологијска и по глумачкој екипи - Драгану Гаги Николићу у насловној улози, Бори Тодоровићу, Богдану Диклићу, Александру Берчеку, Радету Марковићу, Данилу Бати Стојковићу, Оливери Марковић, Рахели Ферари... Флојдову девојку, Вукосаву Лазаревић Шиљу, играла је Горица Поповић, која је за ову улогу награђена Златном ареном у Пули.

Прочитајте још: "Национална класа" опет на Кошутњаку

- Срећна сам што сам била део овог филма. Ми који смо га радили ни издалека нисмо претпостављали да ће постати тако популаран и вољен - каже, за "Новости", Горица Поповић. - Дивна сећања ме вежу за снимање "Националне класе", било је то време дружења, када су се наши прашки ђаци, Горан Марковић, Срђан Карановић, Горан Паскаљевић, Рајко Грлић, Лордан Зафрановић, вратили у земљу, и почели да снимају нове, свеже филмове.

* Како данас видите Шиљу, Флојдову девојку?

- Памтим је, пре свега, по Гаги Николићу. Не могу да замислим да више није са нама, много ми недостаје, а "Национална класа" је захваљујући њему постала то што је данас. Сам лик Вукосаве Лазаревић Шиље није био баш много популаран. Она је била девојка из вишег сталежа, и некако није могла да разуме момка као што је Флојд. Али, имала сам дивне костиме у филму, и памтићу га и по том "хај" облачењу.

Фото В. Данилов

* Где је данас тај добри, грађански дух Београда ваше младости?

- Сви смо се повукли у неке наше мале оазице. Дружимо се и даље, јер кад имаш своје позориште и неке лепе филмске догађаје и пројекте, као што је и дигитална рестаурација култних филмова, онда је то велика срећа. Оаза у којој можеш да будеш са нормалним људима, који размишљају на честит начин. Генерално, оног доброг, грађанског духа Београда који сви памтимо, више нема. Постоји дух сплавова који "куља" чак до Звездаре, где живим, бубња који нас целе ноћи удара у "мозак", накарадни дух ријалити програма који упростачује овај народ. Нема, нажалост, ни оног бунтовничког Београда који је увек умео да покаже своју грађанску и моралну свест.

* Како то објашњавате?

- Исцрпели смо се, спласнули смо, није се десило оно за шта смо се борили, да тако кажем, а ми глумци смо некако увек били у првим редовима. Мени лично више не пада на памет да се за било шта ангажујем, осим у некој грађанској ситуацији, кад дође "стани-пани". Али, дајем велику подршку министру културе Владану Вукосављевићу, јер је показао праву реакцију на ужас који се емитује на неким телевизијама са националним фреквенцијама. Жао ми је што вероватно више неће бити министар. Гледам његове постове на "Фејсбуку", види се да је решио да оде са функције, али честито - поставио је један Шекспиров сонет, и дивну песму Чарлса Буковског, којима је све рекао.

МУЗИЧКИ ХИТОВИ

ФИЛМ из којег је до данас остала да живи и музика (хитови из "Националне класе" 1979. били су објављени и као ЛП плоча са девет песама, компоновао их је Зоран Симјановић, текст је написала Марина Туцаковић, а певали су Дадо Топић, Оливер Драгојевић, "Лабораторија звука", Оливер Мандић и Зумрета Миџић Зузи), премијерну пројекцију у дигиталној верзији за публику имаће у недељу, у Југословенској кинотеци.