Уметничко надахнуће Иване Жигон на камену прадедова

ДА венама Иване Жигон, истакнуте уметнице, тече и црногорска крв, признала је ових дана док је боравила у Бајицама, постојбини Мартиновића (мајка Јелена је из тог гласовитог братства), као и у Никшићу, граду, у којем се, како рече, увек осећала као код своје куће.

ПОВОД доласка било је њено ауторско вече "Од Косова до Русије", које је протекло уз пуно емоција и суза бројне публике у Парохијском дому, а у организацији Друштва црногорско-руског пријатељства. Памтиће се детаљ када су Никшићани на крају вечери заједно са Иваном отпевали песму "Ој Косово, Косово".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: “Страно тело” у Венецији

- Још један незабораван наступ. Уосталом, као и увек када бих боравила у Црној Гори. Поносна сам на прадеду Митра Мартиновића који је био црногорски дивизијар, председник владе Краљевине Црне Горе, министар војни и заступник министара иностраних дела. Био је војни изасланик у Русији на почетку Првог светског рата - "открила" је део своје породичне историје Ивана Жигон, која је публику песмом водила од свете косметске земље па све до Москве.

У ОКВИРУ програма приказан је њен пројект - први балет на гусле под називом "Његош небом осијан", којим је у Београду обележен јубилеј два века од Његошевог рођења, уз благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

- Трудићу се да у будућности развијам овај подухват, како би цео свет видео шта су то луче Његошеве и каква је то светлост која живи у нама као наслеђе од наших предака. И управо зато што нисмо желели више од једног тона и зато што нисмо желели да будемо ништа више од онога што јесмо, на гуслама се десио онај тон који се поклопио са фреквенцијом најдубљег промишљања. Зато и мислим да се један Његош могао родити само у Црној Гори и нигде другде. У време када се не уништава само тело, већ и душа многих народа, схватамо да су песници попут Његоша најважнији за опстанак народа. За мене је Његош највећа инспирација - казала је уметница.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Балканска игра на сцени славног Епидауруса

У ПУБЛИЦИ, у Парохијском дому, у црногорској народној ношњи се нашао Паун Мујовић, сестрић чувеног епског песника Радована Бећировића Требјешког. Пожелео је да сусрет са Иваном овековечи фотографијом. Испунила му се жеља, јер је Ивана са радошћу прихватила његову молбу.