ПОСЛЕ низа година које су “појели скакавци”, Филмски центар Србије је у последње три године напокон ушао у стабилну, и по многим резултатима најуспешнију фазу. Нада Поповић Перишић, председница сада већ бившег сазива Управног одбора ФЦС (13. јуна Влада Србије именовала је нове чланове), ипак је пре истека мандата, још 22. марта, понудила оставку на ову функцију. Та информација остала је у потпуној дискрецији и ван домашаја медија све до 31. маја, када је на седници Владе Србије званично разрешена дужности. Зашто је поднела оставку, да ли је тај гест уследио јер се осећала “сломљеном”, као што кажу неки кулоари, и шта се догађало иза “завесе” ФЦС, Нада Поповић Перишић говори ексклузивно за “Новости”.

- Овом Управном одбору, а и мени, истицао је мандат у јуну, и сматрала сам да је потребно покренути процедуру избора нових чланова бар два месеца раније. Неко неписано, али кроз разговоре у Министарству културе усаглашено начело, било је да за чланове УО предлоге шаљу РТС, РТВ, Привредна комора и групације филмских радника. Како код нас свако “демократско усаглашавање” захтева доста времена, ставила сам Министарству културе на располагање моју оставку.

* У филмским кулоарима помињале су се несугласице међу члановима УО, ко је, заправо, “минирао” рад ФЦС?

- Несугласице су део сваке озбиљније расправе, јер представљају начин да се кроз разговор дође до најбољих решења. Корисне су све док не излазе из оквира тела у којем се расправља и не постану део “кулоарских прича”. Често, они који учествују у кулоарским причама заправо не познају добро функционисање појединих институција културе. С друге стране, сваки покушај да се нешто измени, да се уведу процедуре и правила, најчешће изазива реакције јавности. Неретко, представља и врсту отпора променама и јавља се у виду веома острашћених реакција. Култура подразумева дијалог, жучну расправу ако треба, продуктивно неслагање, вођено, наравно и пре свега, добрим намерама али, после свега, и заједничку стратегију. Тешкоће у раду настају кад нема добрих намера, кад је циљ да се руши оно што се тек успоставља, и да се не учествује у заједничким настојањима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Нада Поповић Перишић: Новац је данас главна религија


* Једном члану УО сметало је што је на конкурсу ФЦС за играни филм “прошао” сценарио вашег сина Владимира Перишића Lost contry?

- У случају филма Lost contry није реч само о мом сину, како се то помиње у медијима, већ и о редитељу који је завршио престижну школу режије у Француској, и који је имао три филма у Кану. Комисија га је предложила једногласно, а ја сам пре тога консултовала Агенцију за сукоб интереса и поступила по њиховом упутству. Али, да још једном подсетим - о томе који ће филм бити подржан, одлучују комисије стручњака. На УО је да одлучи само о броју филмова који се финансирају сходно буџету ФЦС који је усвојило Министарство културе.


* Постоје прецизни подаци да је ФЦС успешно реализовао бројне циљеве, зашто део филмске јавности игнорише ове чињенице?

- ФЦС је у последње три године, захваљујући Министарству културе и Влади Србије, у мандатима министра Ивана Тасовца и актуелног министра Владана Вукосављевића, добио значајна средства. То показује да су Влада и Министарство препознали значај филма и његову комуникацијску и уметничку моћ. Овај УО почео је са буџетом ФЦС од 260 милиона динара и двогодишњом паузом када је реч о конкурсима, а данас располаже једном милијардом и два пута годишње расписује конкурсе у готово петнаест различитих категорија. У исти мах морам да истакнем једну појаву која ме радује: управо се догађа смена генерација. Долазе нове, школоване генерације које траже простор за свој израз и своју естетику. Те промене у уметности никада нису пролазиле лако. Из историје знамо колико је расправа било, и са којим последицама, и како су расправе у култури биле бурне. Отпори смени генерација, а тиме и смени естетика су велики, и често угрожавају промене. Но, оно што је данас видљиво и што представља наду за наш филм јесте то да се на светским фестивалима препознају ефекти улагања у филм и да се све чешће користи синтагма “српски филм”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Игра без превода


* У неким медијима, ипак, као да је постојала диригована кампања против ФЦС?

- Данас, као што знамо, медији имају велику моћ, одређују и обликују јавно мњење, а у сваком демократском друштву право на различита мишљења, као и слобода да се она изнесу, нешто је што се подразумева. “Бочни ударци”, међутим, често добијају простор и место у медијима, најчешће без права на одговор, а ми иначе нисмо друштво које је склоно похвалама, нити смо спремни да помогнемо у реализовању заједничких циљева. Но, увек постоји и оцена времена, која наравно стиже после извесне дистанце, и која младим људима неће бити од велике користи кад стигне у временски удаљеном периоду.


* Због филма "Терет", недавно приказаног у Кану, део јавности сматра и да неке критике упућене ФЦС личе на оно што се догодило у Хрватском - аудио-визуелном центру, који је био оптужен да продуцира антихрватске филмове, па је дотадашњи директор поднео оставку.

- Увек је могуће успоставити паралеле или уочити сличности, а ми делимо исте културне обрасце. Нисам гледала филм “Терет”, али бојим се да га није гледао ни највећи број оних који говоре о филму. Дакле, не могу да коментаришем филм. Мислим да смо склони да пребрзо дајемо оцене и да олако користимо етикете. Као што мислим да смо као УО настојали да радимо одговорно, и са великим ентузијазмом и жељом да радимо на добробит ове културе.


ОТВОРЕНА НАМ ЈЕ СВЕТСКА СЦЕНА

ВЛАДА Србије именовала је нове чланове УО ФЦС, а за “наследницу” ваше функције предложена је Јелена Триван. Шта мислите о новом сазиву људи који ће водити најзначајнију националну филмску установу?

- По природи сам оптимиста, и надам се да ће нови УО радити с истим жаром с којим смо и ми радили, и постићи далеко веће резултате. Посао председнице обављала сам у жељи да се уради највише што је у датим околностима могуће. Мислим да смо урадили много тога. Такође мислим да још много тога може да се уради. Светска филмска сцена нам је отворена. Очекујем да ће нови УО наставити пут који смо започели и постићи још више успеха.

РЕАГОВАЊЕ

Молим вас да по Закону о информисању објавите моје реаговање на интервју који сам дала "Вечерњим новостима", а који је објављен у недељу, 17. јуна, под насловом "Више волимо бочне ударце него успех". У интервјуу потпуно је измењено питање које ми је поставила новинарка "Новости", а гласило је:

Због филма "Терет" недавно приказаног у Кану, део јавности сматра и да неке критике упућене ФЦС личе на оно што се догодило у Хрватском аудио-визуелном центру, који је био оптужен да продуцира антихрватске филмове, па је дотадашњи директор поднео оставку.

Мој одговор на ово питање је гласио:

- Увек је могуће успоставити паралеле или уочити сличности, а ми делимо исте културне обрасце. Нисам гледала филм "Терет", али бојим се да га није гледао ни највећи број оних који говоре о филму. Дакле, не могу да коментаришем филм. Мислим да смо склони да пребрзо дајемо оцене и да олако користимо етикете. Као што мислим да смо као УО настојали да радимо одговорно, и са великим ентузијазмом и жељом да радимо на добробит ове културе.

Нада Поповић Перишић