Живко Николић створио културну баштину

НА врху листе филмова који су проглашени културном баштином налази се и култно остварење "Лепота порока", великог југословенског и црногорског редитеља Живка Николића. Ово ремек-дело из 1986, снимљено у продукцији "Центар филма", урађено је у новој, дигитално рестаурисаној верзији, у оквиру пројекта "Вип Кинотека", а публика ће имати прилику да га види 30. маја, када су у Југословенској кинотеци заказане две пројекције.

Прочитајте још: Ремек-дело нашег Фелинија

Незаборавна Николићева црна комедија из које реплике и данас живе међу генерацијама гледалаца, говори о обичају у селима црногорског крша да муж неверну жену убија маљем преко погаче, а догађа се у време почетка натуризма на јадранској обали. Антологијске ликове у изузетној филмској драми једног од највећих аутора овдашње кинематографије, остварили су Мира Фурлан ("Златна арена" у Пули за најбољу женску улогу), Милутин Мима Караџић, Петар Божовић, Мира Бањац, Весна Пећанац, Ева Рас, Миодраг Мики Крстовић, Боро Стјепановић, Мило Мирановић, Боро Беговић...

ПЕТАР Божовић, коме је из "Лепоте порока" као "заоставштина" годинама остао надимак Жорж (по лику кума који непоштењем преокреће архаичан свет црногорског села и уништава живот својих кумова, младог брачног пара), каже, за "Новости", да је овај филм један од кључних у његовој каријери.

Прочитајте још: Живку Николићу улица у Никшићу

- Чињеница да су критичари "Лепоту порока" издвојили као културну баштину, сведочи о томе да Николићево остварење има неке непролазне вредности, као што и сам наслов филма носи у себи нешто непролазно. А ако говоримо о мојој улози, лик Жоржа није био лак, морао сам да пазим да не склизнем у неку карикатуру. Јер, кад улога нуди превише могућности, онда је највећа опасност не увалити се скроз у њу, него треба имати осећај о избору глумачких средстава - истиче Божовић.

Мира Фурлан и Мима Караџић

Мира Бањац, маестрална у лику Миладе, управнице кампа за нудисте, која у филму каже данас већ легендарну реплику "живот сам дала за натуризам", истиче да су Живку Николићу остали дужни и црногорска и српска држава.

Мира Бањац и Петар Божовић

- Драго ми је што су Живкови филмови најзад добили право место, не само у нашој филмској уметности, него и у култури, и да је он коначно дошао у орбиту свести оних који одлучују о баштини. Био је изузетан, непоновљив стваралац и човек, естета највећег формата, и све што сам урадила у "Лепоти порока", урадила сам само за Живка.

АУТОРКА монографије о Николићевом делу, критичарка Божена Јелушић, каже да су његова остварења добила битку са временом и новим технологијама.

- Када после толико година од снимања филма, у једној уметности која се технолошки толико брзо мења да се једва хвата корак са тим променама, имате чињеницу да "Лепота порока" и даље комуницира са публиком у било којој земљи, на било ком простору, као и онда када је снимљена, чак и боље, јасно је да је Живко добио опкладу са вечношћу. Он јесте црногорска и југословенска величина, али мислим да и у историји светског филма може да има значајно место. Са филмовима "Јованка Лукина", "Чудо невиђено", или "Љепота порока" до сржи је оголио црногорски менталитет - истиче Јелушићева.

У глумачкој екипи били су и Алан Нури, Инес Котман, Добрила Ћирковић, Вељко Мандић, Светолик Никачевић, Драго Маловић, Младен Нелевић..., а на филму се први пут појавио и Жарко Лаушевић, као младић с цигаретом. Директор фотографије био је Радослав Владић, монтажер Золтан Вагнер, сценограф Миодраг Мирић, а музику је компоновао ЗоранСимјановић. "Лепота порока" обишла је бројне светске фестивале на којима је освајала награде, а у Израелу је неколико година била најгледанији југословенски филм.

ФЕНОМЕН ЕРОТИКЕ

НИКОЛИЋЕВА "Лепота порока" остаће упамћена и по томе што су у југословенском филму први пут приказане сцене групног секса између две жене и мушкарца.

"Код нас је традиција још јака. Она чува неке давно постављене еротске норме, тако да њихово кидање који пут буде потресно, па и болно. Еротика се овде, поготову у Црној Гори, још чува у миту, али миту који време већ нагриза. Но, сигурно је да је данашњи човек још увек једном ногом у прошлости. Другом ногом је закорачио у будућност, која није учврстила нови прави и конкретан облик еротског, односно, нормалног живљења и односа према еротици, што је саставни део нас самих", говорио је својевремено велики Живко Николић.