ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Где је Бојс?

КАДА сам пре пуне три године написао у “Вечерњим новостима” чланак о изгубљеним таблама које је чувени немачки перформер, скулптор и теоретичар уметности Јозеф Бојс поклонио београдском Студентском културном центру (СКЦ-у), можда сам и имао некаквих очекивања да ће мој новински текст допринети порасту интересовања уметничке јавности за ово непроцењиво дело. После протока времена, постао сам свестан чињенице да заправо никога није брига због овог нетрагом несталог милионски вредног уметничког дела. Штавише, данас постоје скептици који не верују да су Бојсове табле из Београда икада постојале!

Недавно сам на сајту њујоршког Музеја савремене уметности (МоМА) пронашао приказ под називом “Бојсово предавање у Београду” илустрован фотографијама начињеним тим поводом на "Априлским сусретима СКЦ-а" давне 1974. године. На фотографијама је забележен Бојсово предавање у холу СКЦ-а током којег је израдио вредно уметничко дело на осам табли укупне величине 8x2 метра. По завршетку перформанса, табле су фиксиране против пропадања и депоноване на сигурно место у СКЦ-у. Када сам после великог пожара у СКЦ-у средином осамдесетих радио реконструкцију зграде, виђао сам Бојсово дело спаковано на галерији Велике сале. Данас је несхватљиво да је оно нестало и није му могуће ући у траг.

Након мог новинског текста, јавили су ми се уметници да потврде постојање Бојсових табли у простору СКЦ-а више година након њиховог настанка. Посебну пажњу привукла ми је интернет-порука познатог српског уметника у којој он указује на могући траг према несталом Бојсу. Он води до колекционара уметнина, Србина у Њујорку, у чијој збирци се наводно налази и једна од Бојсових табли. Нагорелу у углу, њу је овај њујоршки архитекта наводно пронашао у некој гаражи?! Али, како је могуће да уметнички рад дужине осам метара доспе у САД?

Прочитајте још - Бити упамћен - нема цену

Својевремено сам чуо сведочење некадашњег запосленог радника СКЦ-а о давном догађају када су из матичне зграде колима превозили “уметничко дело великих димензија”. Будући да није могло да стане у гепек, поставили су га на кров аутомобила. Пошто су се зауставили на само километар од полазишта, негде на београдском Тргу републике, установили су да је оно нестало. Никоме међу тада присутнима није било јасно како је могуће да уметнички предмет изузетног габарита и величине непримећено нестане током кратке петоминутне вожње, у аутомобилској вреви, усред центра града?

Слично питање постављам и овог пута: Како је могуће да је нестало свих осам Бојсових табли огромних димензија и да до данас, неколико деценија после њиховог нестанка, никоме није јасно шта се догодило и где се оне налазе? Још теже питање је: Да ли је могуће да данашњи, као и и некада запослени у СКЦ-у о томе не знају баш ништа? Не преостаје ми друго, него да поновим: Где су Бојсове табле?