За спас душе и филма

ПРВИ светски стрип-серијал о филмској архивистици и филму уопште, чији је идејни творац филмски архивиста Борислав Станојевић (1953 - 2015), “Капетан Нитрат”, од понедељка ће се поново наћи у фокусу, захваљујући филмском циклусу “Капетан Нитрат приказује” који стартује у Југословенској кинотеци.

После многих година проведених у кинотечкој тмини, Станојевић је створио Капетана Нитрата, чувара чудесних, ремек-дела сачуваних на нитратној траци, популарно знаној и као “запаљиви филм”, која је до проналаска незапаљивог, ацетатног филма била једини физички носач “покретних слика”. Према његовом идејном решењу, ликовима и сценарију, цртачи Синиша Радовић и Александар Сотировски, уобличили су стрип, а Југословенска кинотека недавно га је објавила у луксузном издању. Књига “Капетан Нитрат 1-4, Кратки резови ратних игара усамљеног суперхероја” употпуњена је у сјајним Станојевићевим есејима.

Овај дугогодишњи управник библиотеке Југословенске кинотеке, између осталог, записао је да је филмска трака “пропадљива готово као човек - што је новијег датума, парадоксално, све је брже и темељније пропадљива”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Амери очарани српским стрипом

- Зачудо, запаљиви, нитратни филм, то чудовиште које се пали по свом сату и вољи, а не гаси се никако, и даље је најпоузданија слика о свету (испред камере) коју смо могли сачувати. Баш као да је нитратни филм, тако склон самозапаљењу, чувар наше душе, по некима, од саме божанске ватре сковане - писао је Станојевић, уз опаску: “Изгледа да на свету нема довољно новца да спасе филм”.

Зато је сматрао да филм, односно нас саме, може спасити само чудо, месија, суперхерој и створио његовог заштитника филма, Капетана Нитрата, црно-белог хероја у стрипу пуног колора. Станојевићев суперхерој има и свој “цивилни” идентитет. У обичном животу он је Ватрослав Восток филмски је архивиста, коме је животна преокупација како да очува нитратну траку. Трагајући за најбољим научним решењем, током једног експеримента, доводи до експлозије, а услед синтезе са нитратом, молекуларна структура Востоковог тела се мења, и архивиста постаје биће које зрачи бесконачну и веома опасну енергију - Капетан Нитрат.

Стрип о авантурама капетана Нитрата Фото Кинотека

- Нитратна трака је и опасна, она је фантазија, чиста ватра; само једна запаљена филмска ролна, у тренутку ће сукнути вертикални “ласерски” пламен висок петнаестак метара који гори испод воде, испод песка, у безваздушном простору и при томе развија температуру која је једнака температури у “Сименс-Мартиновој” пећи, која топи сам челик - каже уредник издања Владимир Ћук. - Симболички, већ то асоцира на грчку идеју о “горућем” човеку, човеку истине и лепоте, али пре свега на трансформацију, на човека који носи прометејски пламен знања и пре свега духовног напретка... Капетан Нитрат је и настао - као симбол, као суперхерој, који ће чувати ту “ватру” и пазити да не падне у погрешне руке, бескомпромисно бранећи њену праву намену.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Славиша Бајић: Политичаре сам сместио у стрип

ШИЈАН: КАПЕТАН НИТРАТ ЈЕ НУЖАН

ЦИКЛУС (одреда култних) остварења “Капетан Нитрат приказује” у биоскопу Југословенске кинотеке, и поред тога што неће бити на нитратним тракама, свакако ни најмање не умањује значај филмова и Капетана Нитрата као месије филма, што “лично” у стрипу показују и доказују величине попут Мелијеса, Орсона Велса и свих осталих богова филма који се у њему појављују, наглашава Ћук.

- Капетан Нитрат је забаван. Али Капетан Нитрат је и нужан. Без њега, можда не доживимо Други век филма - упозорава Слободан Шијан.

Стрип о авантурама капетана Нитрата Фото Кинотека

ОД "ЗОРБЕ" ДО "ФИЦКАРАЛДА"

ПРЕМА препоруци Капетана Нитрата, од вечерас до краја јануара у Кинотеци ће се на репертоару наћи “Четири пријатеља” Артура Пена, “Осам и по”, “Амаркорд” и “Кловнови” Федерика Фелинија, “Бразил” и “Имагинаријум доктора Парнасуса” Терија Гилијама, “Човек који је пао на земљу” Николаса Роуга. Али и “Фицкаралдо” Вернера Херцога, “Светлости позорнице” Чарлија Чаплина, “Побуна” Масакија Кобајашоја, “Грк Зорба” Михалиса Какојаниса и “Мајстори, мајстори” Горана Марковића.