ПОГЛЕДАЈТЕ КАКО ИЗГЛЕДА НОВИ МСУ: У паметном музеју све на - дугме (ФОТО+ВИДЕО)

СА жутим шлемовима на глави, висећи на ужадима, мајстори бришу огромна стакла по којима се препознаје зграда Музеја савремене уметности на Ушћу, док булдожери поравнавају простор у чувеном Парку скулптура, међу делима наших најславнијих вајара. Ужурбано се ради на финалном гланцању обновљеног Музеја који ће сутра у 10 ујутру, после дугих десет година радова и застоја, поново отворити врата за публику.

Зује машине које полирају мермерне подове, распоређује се још нераспаковани намештај, постављају легенде испод ремек-дела најрепрезентативније колекције савремене југословенске и српске ликовне уметности... Све мирише на ново. Аутор концепције изложбе "Секвенце", кустос Дејан Сретеновић упознаје групу волонтера са поставком која ће љубитељима уметности бити бесплатно доступна наредних седам дана по 24 сата. На конкурс који је Музеј расписао управо поводом ове маратонске свечаности отварања, јавило се више од 120 студената и младих дипломаца, од којих је одабрано 90. Они ће дежурати ноћ и дан и бити на услузи посетиоцима.

Прочитајте још - Путовање кроз време у 18 секвенци

У обновљеном здању Савременог, све ће бити најсавременије - "на дугме", тачније на сензор. Опремљен је најмодернијом технологијом и функционише као "паметна кућа". Неке од тих новотарија делују као научна фантастика за услове у којима тренутно раде српски музеји. Сензорима се, открива нам Маринко Керевић, самостални машински инжењер за одржавање у МСУ, контролише готово све - осветљење у целој згради, роло-застори на стаклима, климатизација (грејање и хлађење).

- Целокупно светло се програмира - каже Златко Кошанин, електро-инжењер, запослен у МСУ. - Може да се програмира интензитет осветљења у одређеном делу дана, али и посебни делови зграде могу бити различито осветљени. Осветљењем се управља преко централног система, једног рачунара, и оно се подешава према потребама поставки, у свакој сали.

Маринко Керевић и Златко Кошанин

Музеј је пројектован тако да у току дана, додаје Керевић, природна светлост неравномерно допире у зграду, а уградњом роло-застора на стаклима, сада ће моћи да се подеси тако да буде равномерно:

- И сама та нова стакла имају посебна својства - наставља саговорник. - Током бомбардовања 1999. ударни талас оштетио је фасаду, док су садашња стакла таква да не могу да се распрсну, а имају и фолију која штити од ултраљубичастог зрачења.

Према Керевићевим речима, у целој згради су инсталирани микрофони, па тако ако је жамор у публици и група посетилаца не може да чује кустоса, музика у простору се аутоматски стишава, и без ометања може да се прати вођење кроз изложбу:

- Тренутно постоје и усмерени звучници, тако да ће у делу где се репродукују видео-радови, посетиоци моћи да чују тон када им приђу, а да се звук не чује у другим деловима просторије. Они су посебно конструисани да "не шире звук" - објашњава Маринко Керевић.

У целој згради постоје и сензори покрета, али они нису у функцији, јер је "паметна кућа" још у фази развоја. У подруму музеја су сензори за поплаву, док су на крову и бетонским стубовима уграђени грејачи, који не дозвољавају замрзавање воде.

- Први пут у Србији инсталирана је и кристопија, генератор хладне воде, па ће током лета, када су екстремно велике температуре, Музеј имати додатно хлађење - открива Керевић. - Температура и релативна влажност ваздуха у изложбеним салама и депоима ће тако целе године бити константни.

БЕЗБЕДНОСТ

- Посебан систем за гашење пожара инсталиран је у депоима, а у пожарном степеништу постоји вентилатор који уколико избије ватра, "набија" притисак у степениште, тако да људи могу туда безбедно да се евакуишу - каже Керевић.

Музеј је опремљен за посетиоце са посебним потребама наменским платформама, указује наш саговорник, док су лифтови прилагођени и за пренос уметничких дела великих димензија.