Томови непостојећег језика

Б. Ђорђевић

08. 10. 2015. у 15:45

Излазак 19. књиге Речника српскохрватског језика САНУ Поново отворио питање промене његовог имена. Надлежни тврде да је пресудна политика а не лингвистика

Томови непостојећег језика

19. том Речника САНУ

СВАКИ ђачић у Србији зна којим језиком говори, само Српска академија наука и уметности не зна - рекао је пре две године песник Гојко Ђого у разговору за "Новости", мислећи на велики Речник САНУ и његово име.

Недавно објављени 19. том Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ поново је избацио на површину болно питање зашто се назив коначно не промени у "српски". Зашто се једино ми држимо непостојећег језика? Заправо, ниједна књига овог дела није изашла а да није актуелизована ова загонетка. Чак је и носилац посла израде Речника, Институт за српски језик САНУ променио име, али пројекат, за који се каже да је најзначајнији и највећи културни задатак наше земље - није. Немамо другог примера где се тако чува термин "српскохрватски".

Занимљиво је овде уочити и како приликом представљања 19. књиге у Академији, говорници Миро Вуксановић, Горан Петровић и Рајна Драгићевић нису ниједном употребили поменуто званично име, већ само "Речник САНУ".

Није мали број српских интелектуалаца, писаца и лингвиста који тврде да овако само радимо за Хрвате, да нам је око врата тешко наслеђе прошлости и југословенски континуитет за који се прећутно залажемо. Надлежни, ипак, тврде да је проблем сложен, те да је пресудна политика а не лингвистика. То што политика, као обично, иде на српску штету, друга је ствар. Укратко: језик је стуб идентитета, а логично преименовање у "Речник српског књижевног и народног језика" угрозио би идентитет наших комшијских држава, избио би међународни проблем. Оно што је ризично некада је, међутим, спасоносно и неопходно, рекао нам је својевремено Мило Ломпар, по овом питању.

Руководилац израде Речника, др Стана Ристић, подсећа да је од краја 19. века и идеје Стојана Новаковића да се отпочне овај посао, грађа за речник обухватала цело штокавско подручје, које је у основи српског језика. Новаковић је дело и назвао "Српским речником", јер је цело штокавско подручје и било српски језик. Опет из политичких разлога, романтичарских идеја уједињења и наше попустљивости, тај језик је назван српскохрватским или хрватскосрпским.

- Када је деведесетих дошло до распада језичке заједнице, нове државе су из политичких разлога промениле име, али основа језика остала је иста. Нису Хрвати прешли на кајкавицу или чакавски, а у Босни и Херцеговини нису ни имали на шта да пређу, већ су прогласили Бошњаке и бошњачки језик - каже, за "Новости", Стана Ристић.

Нама је сада, по њеним речима, незгодно да Речнику мењамо име, јер обрађени корпус речи обухвата и оне који припадају садашњој хрватској, босанскохерцеговачкој и црногорској "страни":

- Ако бисмо променили име, упали бисмо у полемике, подигла би се велика прашина, оптуживали би нас да смо покрали њихове речи, или бисмо морали да Речник "чистимо" од те грађе. Али нисмо ми криви што је и Крлежа писао српским језиком. Сулудо је да се пројекат доведе у питање због политике.

Академик и председник одбора за речник САНУ Милосав Тешић сматра да многи људи после распада социјалистичке Југославије тешко схватају језичку стварност на бившем простору српскохрватског језика, у чему се много шта искомпликовало и довело у стање ван сваке памети:

- Објављивање Академијиног речника почело је у време када је термин "српскохрватски књижевни језик" био опште признат, те је у складу с њим урађен и његов корпус, у који узгред речено, није ушла ниједна реч из политички мотивисаног хрватског новоговора. Уколико би се из садашњег његовог назива избацио атрибут хрватски, то би аутоматски значило и одбацивање свих хрватских извора, али би се, с обзиром на садашњу језичку ситуацију на бившем српскохрватском језичком простору, из њега морала искључити и лексика из дела већине муслиманских и црногорских писаца, јер су политичким одлукама створени и бошњачки и црногорски језик.

Шта је сада боље: довршити овај речник или га оставити недовршеним и започети израду вишетомног речника истог типа, или само Речника савременог српског књижевног језика? Професор Рајна Драгићевић сматра да назив Речника треба променити, а Тешић да ниједно решење у вези с променом имена није без недостатка.

- С недостатком је (макар и формалним, ако не и којим другим) и његов још увек важећи назив - каже Тешић. - И с тим именом, он је по броју српских извора, неупоредиво већем од осталих, по начину израде, али и по духу и тону - првенствено српски речник. Штампа се ћирилицом, пише екавицом.

Тек је пола посла завршено, чека нас још више од десет наредних томова, крај се не назире, али је извесно да ћемо и кроз читав 21. век "бранити" успомену на некадашње братство.

  • ВУК КАО ЗАШТИЋЕНИ СВЕДОК

  • КАО литерарни одговор на питање имена речника, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, за "Новости", нуди "ауторизовану изјаву српског језикословца":

    "Када сам 1959. године, чим је кренуо велики Речник САНУ, чије име до данас није промењено, био пунолетан, са двадесетак док смо најкуражнији, хтео сам хитно да позовем Тита и његове најоданије сараднике. Издао бих команду за збор на Душановцу, због царског имена да им задам што више зорта, наредио да не смеју преко својих жбира да завирују шта пишем и о коме, рекао да им с памети не пада да ме муштрају по својим пустим ловиштима. Подвукао бих, оштро, свакоме понаособ да ћу их сместа посмењивати (то је барем тада било лако извести) ако се велики Речник САНУ не буде звао српски. За заштићеног сведока узео бих Вука Караџића који је давно научним начином утврдио да је све што је казано штокавски у целости српско, да тако и тим језиком говоре Срби три закона. Али, нешто ме је смело, виши интерес, шта ли је већ било, па замисао нисам остварио. Данас, са безмало деведесет година, док ово пишем, признајем свој велики пропуст из 1959. и каснијих, нарочито скорашњих, година, али доследно и увек говорим да је мој језик једнако и увек српски, мада су узели обичај да га и друкчије зову.

    Зато још једном објављујем на свим језицима српског језика да је велики Речник САНУ био и остао српски, по струци, истини и правди, а српскохрватски по политичким налозима чије су последице трајне."

    Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

    Коментари (12)

    Rabo

    08.10.2015. 16:12

    Svi SVE smeju, osim nas. Ljudi, dokle? Hrvati su svoj jezik odavno, u zajednickoj drzavi nazvali hrvatski. Mi danas iz ko zna kakvih obzira ne smemo. Dosta vise sa glupostima.

    da je samo to

    09.10.2015. 18:16

    @Rabo - Da je samo to, nego i bosančicu, nazivaju hrvatskom ćirilicom i manipulišu tim pojmom kad god im se to isplati.

    знак питања

    08.10.2015. 16:36

    "Уколико би се из садашњег његовог назива избацио атрибут хрватски, то би аутоматски значило и одбацивање свих хрватских извора, али би се, с обзиром на садашњу језичку ситуацију на бившем српскохрватском језичком простору, из њега морала искључити и лексика из дела већине муслиманских и црногорских писаца, јер су политичким одлукама створени и бошњачки и црногорски језик." Ништа глупље не могу да замислим од оваквог става!

    Nova

    08.10.2015. 16:45

    Boze moj, da li je ovo moguce? Treba ih sve izbaciti iz te akademije! Pa to je necuveno. To su neki jugonostalgicari. Treba im hitno telefonirati da je Tito umro. Takodje obezbediti psihijatrijsko lecenje u najblizoj medicinskoj ustanovi.

    Д. З.

    08.10.2015. 19:18

    ПОБОГУ, УВАЖЕНА СТАНО РИСТИЋ, како да нас туже Хрвати што смо узели у свој речник речи које су иу Хрватској? Ваљда бисмо ми њих могли да тужимо јер су они прихватили српски језик и преименовали га.Па и ако има којег хрватизма у језику Серба данас, много је више србизама у језику Хрвата. И много је више данас енглеских и других страних речи у језику Срба. Ако нас већ нису тужили Енглези за њихове речи, како да нас "туже" Хрвати?Ето како због сербокроатиста Срби немају ни данас свој речник.

    Д. З.

    08.10.2015. 19:26

    Српски лингвисти су одавно лингвистички буквално неурачунљиви. О доказима те неурачунљивости Удружење "Ћирилица" објављује једну нову књигу у којој се лингвистички доказује да је велики проблем у српској лингвистици што су политикантско језичко учење из претходних времена већ давно примили здраво за готово и они се више не баве лингвистиком у језику, него чистом еквилибристиком и голом старом политиком. Такву академију наука тешко је поправити. Очигледно, треба је укинути. И нову основати.

    Juliska

    10.10.2015. 13:42

    Господин Збиљић би хтео да управља Академијом као што ради и са Удружењем "Ћирилица". Својим деловањем унизио је ћирилицу па сви кад чују за то Удружење беже од њега као од куге.

    Д. З.

    11.10.2015. 04:39

    @Juliska - Јулиска, много Вам смета "Ћирилица". "Ћирилица" ових дана објављује 21. књигу о српском језику и српском писму ћирилици. То је више од онога што су последњих година објавиле све плаћеничке институције српског језика које троше народне паре за израду речника мртвог српскохрватског језика.

    Juliska

    21.10.2015. 11:25

    @Juliska - Gospodine Zbiljicu, Vi se potrudite malo da usvojite osnovna znanja o srpskom jeziku, kao sto su npr. citanje i pisanje, jer bi ste na taj nacin uspeli da procitate da su recnici koje objavljuju nase najeminentnije institucije, zapravo recnici srpskoga jezika, a ne nepostojeceg srpsko-hrvatskog ili mozda Vama upravo i smeta sto su to recnici SRPSKOG jezika... a sto se tice Vasih kompetencija, to bi bilo isto kao kada bih ja osnovala udrezenje pekara samo zato sto jedem hleb!!!!!! :-)

    Д. Збиљић

    28.10.2015. 12:47

    @Juliska - Јулиска касни 60 година у свом (комуњарском) образовању. Јулиска би требало заиста да научи да говори и пише српски, а не "српскохрватски језик", који лингвистички не значи ништа.

    ralence

    20.10.2015. 14:07

    Ako svaki Djacic u Srbiji zna da govori Srbski neka neko zvanicno objasni Strancu koji uci nas jezik zasto ga zovemo Srpsko-Hrvatski.

    Miloss

    22.04.2016. 22:45

    Da razjasnimo i razlikujemo dve stvari: izdaju se i recnici nepostojacih jezika kao sto su latinski recnici i starogrcki. U tom smislu ko misli da je srpskohrvatski pase, ne moze da prenebregne preko cinjenice da to ne iskljucuje mogucnost da taj toboze prohujali jezik dobije zavrsen recnik, kada je vec obradjeno vise od pola gradje. A druga stvar, svako ko se iole razume u jezik smeje se prostoti koja zamislja da ima smisla pisati odvojene recnike srpskog, crnogorsko, bosanskog i hrvatskog.