Дуговечни Рогоња

Урнебесна комедија коју је у марту 1998. године на сцену поставио Миодраг - Мишко Динуловић, тада још голобради студент режије, јубиларна је и по томе што у њој, од тада до данас, у истој сценографији и костимима, позајмљеним од Атељеа 212, игра - иста глумачка екипа?!

Верољуб Андријанић, Предраг Павловић, Горица Динуловић, Вукман Ракочевић и Александар Перишић, неки још тада средовечни глумци, а неки млађани и почетнички полетни, иако старији за целих 15 година, и данас играју са истим жаром.

- То што представа није извођена више пута није ствар само репертоарске политике него низа околности, па и безмало трогодишње паузе због земљотреса који је тешко оштетио зграду нашег позоришта. Сада смо у прилици да на својој сцени "Рогоњу" играмо редовније и чешће, па и да мало крстаримо другим позоришним сценама - каже Биљана Костантиновић, в. д. управника позоришта КПК.

Слично говори и Миодраг Динуловић, одавно већ дипломирани, па и стално запослени редитељ у краљевачком позоришту, коме ни после 15 година не пада на памет да било шта у "Рогоњи" мења, јер је као и текст, ова представа рађена - за сва времена.

ЗА ЦЕО ЖИВОТ

ИЗ личних разлога за цео живот "Рогоњу" ће запамтити - редитељ Мишко Динуловић, тада студент треће године и Краљевчанка Горица - Гоца Станковић, такође млада глумица која ће, нешто касније, постати - госпођа Динуловић. Мишко и Гоца срели су се први пут на пробама "Рогоње" а онда је између двоје младих букнула љубав која је 2005. крунисана, бар засад - срећним браком.