Београдске приче: На станици шеснаестице пре једног века

Ваљда су зато многи збуњени када угледају неке од линија и контура свог града као нека потпуно страна места, јер су таква била још давно пре њиховог рођења.

Управо таква је и фотографија која Београђане води у амбијент пре више од једног века, када се Улица царице Милице "уливала" на Зелени венац на истом месту где то чини и сада. Али...

Тада није постојала "шеснаестица" или аутобуске линије "95", "65"... Ту је била скромна уџерица, сасвим пристојна кућица за време у којем је настала. После Другог светског рата сменила је зграда "Беобанке", али када нас је мучена транзиција "убедила" да треба да укинемо своје банке и увеземо туђе, улога овог здања је "пренамењена". Престала је да буде зграда, а постала је крезуба, обезличена армиранобетонска конструкција која саблажњеном посматрачу ружи најстрожији центар града.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Стогодишњи поглед на Ушће

"Београдске приче" су већ препричале и забележиле безброј приповести о Зеленом венцу, а овог пута само само желели да додирнемо амбијент неког доба које је постојало пре него што су многи данашњи читаоци започели своје постојање у главном граду.

У омалене радње које су постојале у кући улазило се дрвеним степеницама (басамцима) директно из улице. Цигла је још била прилично скупоцен грађевински материјал па су многе куће оног доба биле од набоја, односно мешавине блата и плеве које је држала дрвена конструкција.

Запреге су биле редован и најчешћи вид саобраћаја, а почетком 20. века Београд је имао око 70.000 становника.

Била је то омалена варош чији се статус постепено мењао, али контуре велеграда у који ће се претворити још су биле далеко...

ТРАМВАЈ

ШИНЕ које се виде на фотографијама такође су неуобичајене за Београђане који су на Зелени венац навикли као на место крцато аутобусима.

Па ипак, од 1935. године овуда је пролазила трамвајска пруга која је спајала Београд и Земун. Линија је носила ознаку "14".