Прошлост Београда оцртава једну од најнеобичнијих прича међу европским метрополама. Само једна од њих је чудесна приповест о простору на којем се данас налази Палата "Албанија", једно од најпознатијих београдских простора.

Анализирајући прошлост града, али и праисторијско време, многи аутори су писали о добу које данашњем човеку делује нестварно далеко. Тако смо издвојили неке редове о којима је писао познати новинар и писац Владимир Буњац, пре око три деценије. Буњац се бавио раскошним водама и водотоковима испод града, био је аутор књиге "Чесме и фонтане старог Београда", а писао је и текст за монографију посвећену једном веку Београдског водовода и канализације која је изашла 1992. године.

Цитирајући Буњца лагано увиремо у прадавну прошлост амбијента на којем данас постоји Београд.

- Неколико милиона година повлачи се Панонско море и оставља нам простране прашуме са баруштинама, језерима, новим животом у коме главну пажњу морамо посветити џиновским сисарима - пише Бунац.- Затим долазе ледници: уместо шума ту су тундре и мамути, а у ваздуху огромне застрашујуће птице са великим зубима и страшним канџама. У тој средини, у том животу појављује се и први откривени предак данашњег Београђанина. Он је живео у једном чудном свету. Француски књижевник и путописац Кикле записао је своја сећања када је боравио у Београду.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Београдске приче: Печати погрома на Старом сајму

Заиста, Француз бележи давне, 1658. године: "Видео сам у капији једне куће повешане кости и ребра необичне величине и дебљине, као и један зуб исте врсте, напола сломљен, са једном главом неке птице, која је имала кљун дуг пола аршина".

Рибари су у својим мрежама извлачили скелете огромних животиња, које су се удавиле у дубоким мочварама. Остаци мамута принађени су на Карабурми, у Вишњици, Макишу... Костури мамута пронађени су током копања пиваре у Скадарлији, али и при копању темеља за зграду "Албаније".

- На два метра удаљен од скелета мамута, нађен је и костур неандерталца - бележи Буњац.- Он се, очигледно, борио против надмоћног непријатеља. Био је то наш предак, први Београђанин који се, као и други Београђани, током целе наше историје супротстављао великим непријатељима.

Било би добро, писао је он, када би се на том месту, испред "Албаније", поставила уметничка скулптура ова бронзана или камена скелета: човека и мамута у борби.

- Београд би на Теразијама, поред Теразијске чесме добио ново обележје, нову метафору - предлагао је Буњац.- Један човек, са копљем, супротстављао се чудовишту, као што се у историји супротстављао Турцима, Мађарима, Немцима...


ИДЕЈА И ФОНТАНА

Током протеклог века није била усамљена идеја да се у спомен борбе човека и мамута испред "Албаније" обележи простор на посебан начин. Још је у књизи "Београд вечити град" аутор Маринко Пауновић предлагао да се скелет пронађеног мамута изложи у великом стакленом боксу испред "Албаније". Поменута књига изашла је на стогодишњицу ослобођена од Отоманске империје, 1967. године.