Битољ гости госте 80 година

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Храна из Баната у педесет ресторана

Наум је у Крњачи купио земљу од немца Хуга Лагера, након што се доселио из Битоља. Почетком тридесетих година двадесетог века отворио је пекару у којој је правио хлеб од два килограма. После неколико година поред пекаре "никла" је и кафана, која никад није затварана од 1939. године.

- Одувек ми је било чудно како је мој прадеда дошао баш у Крњачу када су овде осим наше куће у то време биле само још две. Пре неколико година посетио сам село Брезово, у којем се мој прадеда родио и схватио да је оданде побегао трбухом за крухом, али никад нисам сазнао како се баш нашао на левој обали Дунава - прича нам Александар Миленковић, Наумов праунук.

Некад - Наум Миленковски, први власник кафане

Александар је четврта генерација Миленковића која је одржала традицију, а каже да ће је вероватно и његов син Стефан наставити.

Кафана је са доласком комуниста на власт била национализована, па је скоро десет година припадала угоститељском предузећу "Мадера". Била им је одузета на неко време, а презиме Миленковски промењено је у Миленковић. Без обзира на то, домаћин Александар не заборавља своје македонско порекло.

Дуга традиција изнедрила је и велики број анегдота.

- Старији гости препричавају када је пре 40 година један локални мангуп, желећи да задиви своје пријатеље, у кафану ушао на коњу - прича нам Александар.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЕКСКЛУЗИВНО: Српски ћевапи бољи од лазања

Осим сталних гостију овде свраћају и странци, највише је оних из окружења, али сврате и Кинези.

- Македонци који дођу овде, одушевљени су што у Београду постоји кафана са овим називом. Кинези воле да једу свињетину и уживају у домаћим јелима - испричао је за "Новости" Александар. - Странци се највише одушевљавају гулашом и јелима која се спремају у свим српским домовима.

Сад - Александар Миленковић наследио посао од прадеде

БРАШНО ОД ТИТА

АЛЕКСАНДРОВ деда Трајко је преузео пекару, а са доласком комуниста њему је било забрањено да купује брашно од локалних млинова. Кад радња више није могла да функционише, деда Трајко се запутио код Тита. Он је председнику предочио свој проблем, а друг Тито му је само рекао да оде кући и да сутра поново отвори пекару. Када се деда Трајко пробудио испред куће су била паркирана два камиона пуна брашна, а возачи су му рекли да их је друг Тито послао.