ПРОЈЕКАТ гондоле ни на који начин не угрожава амбијенталну целину Београдске тврђаве, а приче које се ових дана потежу у јавности о рушењу Калемегдана су неистините. Бедем који се руши за градњу није део историјског језгра, већ је саграђен шездесетих. Место са кога пуца поглед на Нови Београд биће проширено, а омиљени видковац Београђана неће нестати. Овако, за "Новости", на оптужбе поводом градње жичаре која ће спајати Калемегдан и Ушће, одговара новопостављени градски урбаниста Марко Стојчић.

Прочитајте још - На Фолићево место долази Стојчић

При пројектовању гондоле највише се водило рачуна о месту где ће бити постављена, како се не би наружио поглед са Калемегдана.

- Окно у које улази кабина гондоле је спуштено испод коте улаза у Калемгдан, што неће угрозити визуру с Калемегдана на Нови Београд - објашњава Стојчић. - Чак ће и плато бити проширен у односу на постојећи. Није тачно да рушимо тврђаву, јер место предвиђено за почетну станицу није део њеног бедема већ потпорни зид саграђен шездесетих година од камења које ту не припада. Он нема никакву историјску и културну вредност. Ту је крај и почетак приче, и свакако ко жели може у истинитост овога да се увери увидом у архиву.

Прочитајте још - Гондола сече стабла и руши по Калемегдану

На критике колега да нису имали увид у план изградње жичаре, Стојчић истиче да је у пројекат укључено више од 100 стручањака из различитих области. Додаје и да је план био на јавном увиду више од месец дана, а да једино што може да им се замери је то што је представљан у фазама.

- Више од 100 стручњака је укључено у овај пројекат, који свако из свог домена даје сугестије - наводи градски урбаниста. - Од оних који се баве заштитом градитељског наслеђа, споменика културе, заштитом природе и животне средине, као и статиком. Велики број њих јесу чланови друштава архитеката Србије и Београда. Јавност је имала прилику да поднесе стручне примедбе и да види шта се планира овим решењем. Међутим, већина њих односила се на економску оправданост пројекта, а не на заштиту Калемегдана.

Марко Стојчић Фото Н. Скендерија


Макета жичаре

Уколико приликом градње буду нађене археолошке ископине, радови ће бити обустављени, напомиње Стојчић. Како каже, у том случају, пројекат ће бити заустављен док се не види шта је пронађено и колика је вредност пронађених остатака.

ЕКО-ПРЕВОЗ ПРЕКО РЕКЕ

СМАТРАМ да економска исплативост изградње жичаре није приоритет, већ то што ће бити потпуно еколошко превозно средство. Грађани ће с једног краја града на други моћи да стигну за четири минута, односно, да са Калемегдана стигну до највеће оазе природе, будућег парка на Ушћу, који ће бити направљен по угледу на Централ парк.

СЕЧА ПО ПЛАНУ

РЕАГУЈУЋИ на негодовања грађана због сече стабала, Стојчић каже да грађани не воде рачуна о квалитету дрвећа и о томе да ли је оно скорије посађено или је ту одавно.

- Стручњаци из шумарске струке урадили су пројекат процене старости и вредности сваког од стабала које је посечено, и гледали су шта сме да се сече, а шта не сме. Посадили смо више стабала него што смо посекли - каже Стојчић.