ПОСЛОВНИ, љубавни и верски мотиви, уз развод брака, најчешћи су разлози због којих се Београђани одлучују на промену имена и презимена. Истраживање Секретаријата за управу показало је да су имена која се често дају малишанима уједно и она која се најчешће мењају. У врху табеле "непожељних" женских имена су Марија, Зорка, Јелена, Ана и Драгиња, док на мушкој листи предњаче Мијодраг, Александар, Драган, Зоран и Ненад.

Подаци бележе и да је у протеклој години највише промена имена било на територијама општина Савски венац, Земун, Звездара, Врачар и Стари град. Као разлог за промену имена, Београђани углавном наводе личне разлоге, мада има и оних који због промене пола мењају име. Ипак, не буде више од 40 захтева годишње.

Прочитајте још: Промене имена у Новом Саду: Кум надева, а кумче извољева

- На територији општине Стари град у току протекле године поднето је било око пет пријава са различитим разлозима за промену имена - објашњава за "Новости" Весна Галовић Марковић, начелница одељења за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права на општини Стари град. - Законом није дозвољена промена имена у погрдно име или презиме, оно којим се вређа морал или које је у супротности са обичајима и схватањима средине.

Неки од основних разлога због којих се имена мењају су и због боље пословне комуникације. Процедура промене имена подразумева и промену презимена, која је чешћа. Пракса показује да припадници "јачег" пола мењају презиме када желе да узму мајчино, јер су у свађи са оцем или када се ожене странкињама. То раде и многа деца која су одрасла са мајкама, а отац није бринуо о њима иако их је признао на рођењу. Међутим, дозвољено је да о томе одлуче после напуњене 15. године живота, када се сматра да дете има способност расуђивања.

ПРОПИСИ ЗА промену личних података важно је да особа није осуђивана, да није под истрагом и да није задужена порезом. Приликом подношења захтева мора се доставити извод из матичне књиге рођених и венчаних, као и уверење о држављанству. Ако је провером утврђено да није било повреда закона, после уплате таксе уносе се нови подаци.

- Највећи проценат младих жена које су желеле да свом презимену додају мужевљево забележен је 2009. и 2010. године и износио је око 13 одсто - говоре подаци Секретаријата за статистику. - Статистика бележи и да је у последњих десет година око 460 мушкараца одлучило да своме презимену дода женино.

Закон обавезује да жене после развода имају рок од 60 дана да промене презиме и врате девојачко.


НАЈЧЕШЋЕ ПРОМЕНЕ

МАРИЈА МИЈОДРАГ

ЗОРКА АЛЕКСАНДАР

ЈЕЛЕНА ДРАГАН

АНА ЗОРАН

ДРАГИЊА НЕНАД

МИРЈАНА МИЛАН

ГОРДАНА САША

МАРИЦА ЈОВАН

МИЛИЦА ИВАН

МИЛЕВА НИКОЛА