БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Како се развијао предратни град

Зоран Николић

28. 02. 2019. у 14:31

Метроплола са 405 хиљада становника. Већина становништва говорила је "народним језиком" (77,7 одсто), али је руски причало 4,1, а немачки 4,4 одсто престоничких житеља

БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Како се развијао предратни град

Архива Вечерњих Новости

Давне 1939. године, пре тачно осам деценија, београдска штампа прецизно извештава како је број становника у престоници досегао 405 хиљада људи. Тренд повећања броја градских житеља је настављен, па је од почетка Првог светског рата, када је овде било настањено око 100.000 становника њихов прој учетворостручен.


Прецизни статистичари наводе веома интересантне податке.

- Мало има европских престоница чији се број становника од пописа до пописа стално и нагло мењао - бележи лист "Време".- За последњих сто година, од 1834. године, број становника повећао се 29 пута.

Потом новинари износе веома занимљиве податке. Прецизно наводе како је 1820. године српски Београд имао (без турског дела града) 5.000 становника, да би тај број 1884. године достигао 35.000. На почетку 20. века, 1900. године град је имао 70.000, а пет година касније 75.000 житеља. Недуго затим, 1910. године градске службе бележе да је у Београду настањено 90.000, а 1921. тачно 111.740 становника. Већ 1937. тај број се односи на 375.000 људи.

- То значи да се за последњих 16 година престоничко становништво увећало за 263.000 становника у делу ранијег Београда, а за 11.476 у Земуну - бележи "Време".- Највећи део прираслог становништва чине досељеници из унутрашњости.

Педантни новинари износе још један необичан податак. Наиме, они објашњавају да "овај рекордни послератни прираштај (мисли се на Први светски рат), није у складу са природним прираштајем, јер годишње принављање износи само 0,66, и према овоме Београд има најмањи природни прираштај становника у земљи. Број становника повећава се углавном приливом досељеника.

Увид у градску статистику приуштио је предратним новинарима још неке "посластице". Тако су написали и да 1939. године у Београду има 65.000 регистрованих радника. Такође, забележили су да у главном граду у том тренутку (и према ондашњим мерилима) живи 2501 "милионар". Град је тада имао 20.000 зграда у вредности од 3,5 милијарде (ондашњих) динара.

Промет у пристаништу годишње је износио више од милион тона. У престоници су трамвајске пруге биле дугачке 80 километара.

ПОВРШИНА И СТРУКТУРА

Статистички подаци говоре и о другим параметрима који илуструју пораст престонице. Тако се, поред броја становника, увећала и површина атара Општине београдске (Београд је тада сачињавала само једна општина.). Површина је износила 17.073 хектара.

Београд је званично 1937. имао 405.000 становника. Од тога православних је било 77,7 одсто, католика 15,3, Јевреја 3,3, а муслимана 1,3 процента. Народним језиком говорило је 84,2 одсто људи, руским 4,1 (16. 500), немачким 4,4 одсто (18.000), а мађарским 2,5 процената.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Каја

01.03.2019. 00:40

"У снопу је прут јачи" је наша народна пословица али је то и симбол фашизма!