Андрићев музеј посећују бројни страни туристи, највише Турци (ФОТО)

Спомен-музеј Иве Андрића, спада сигурно у најпосећеније музеје ове врсте у Београду, и мада пред зградом на Андрићевом венцу 8 посетиоци не стоје у редовима, приметно је, поред интересовања које за овај музеј влада код поштовалаца књижевности и дела нашег нобеловца, и све веће интересовање страних туриста.

Смештен у стамбеној згради у центру града, музеј отворен 1976. године у стану у коме је српски нобеловац живео од 1958. године, са изложеним делом легата, који је аутор романа "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица" оставио Београду, се суочава са свим ограничењима која иду уз то, јер посете суботом и недељом или током одржавања многих манифстација, ремете кућни ред.

"Ових дана видимо редове испред Народног музеја. То не можемо да замислимо на Андрићевом венцу, али мисија овог музеја јесте да постоји за све будуће генерације, за Београђане, странце. Бројност публике и посетилаца меморијалних музеја не може бити мерило оправданости њиховог постојања, јер они мапирају културну историју нашег града", рекла је Тањугу директорка Музеја града Београда Татјана Корићанац, који брине о Андрићевом музеју.

Музеј је прошле године обишло 3.558 људи, а од почетка ове 1.702, од тога 995 ђака.

Међу посетиоцима су и туристи из чак 44 земље , међу којима и из Канаде, Алжира, Намибије, Бразила, Чилеа, Колумбије, Новог Зеланда, а да их највише долази из Турске, Италије.

Водич Ана Дрњевић изненађена је интересовањем деце, али још више интересовањем странаца и тиме колико они поштују Андрића и цене његово дело.


"Прошле недеље дошла је жена из Ирана са ћерком и сином, јер су у туристичком водичу видели Музеј, а нису знали ни ко је Андрић. Након обиласка тражили су да купе његове књиге", каже Дрњевић.







Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола са библиотеком, салона, у коме су настале фотографије из 1961. када је Андрић добио вест о Нобеловој награди, и Андрићеве радне собе.

У преосталом простору, насталом адаптирањем две спаваће собе, урађена је стална поставка, која хронолошки прати живот и стваралаштво нобеловца, са фотографијама, документима, уметничким и личним предметима, књигама и часописима, одликовањима, распоређеним у 17 витрина.


Андрић је, подсећа, говорио девет језика и његова библиотека је настајала врло промишљено.

"Читао је "Дон Кихота" и "Фауста" у оригиналу, ту су и Флобер, Зола, шпански и португалски песници. Пошто је био дипломатски представник Краљевине Југославије и пропутовао Европу, то је користио да набавља старе и ретке књиге које је читао у оригиналу", испричала је директорка Музеја града Београда.


Рукописна грађа се чува у Архиву САНУ, али се у Музеју може погледати његова преписка и поједине стране из рукописних издања његових дела.

У Музеју је изложен само део легата који обухвата 4.502 књиге, 1.056 предмета (намештај, уметничка дела), 900 фотографија, а интересовање истраживача што домаћих што страних и даље је велико.


У централном делу изложбе је Андрићева дипломатска униформа, а занимљиво је да је Милица Бабић 1933. године, пре удаје за Андрића, правила нацрте за униформе дипломатских службеника Краљевине Југославије, па је Андрић добио униформу коју је она креирала.

Ових дана се припрема отварање Андрићеве куће у Херцег Новом, а део програма отварања биће и изложбена поставка "Иво Андриц писац и (или) дипломата", која је пропутовала свет, и која ће 16. јула бити постављена у башти куће.