Ја сам срећан човек: Миљан Прљета о изазовима и улогама у популарним серијама

ЛИЦЕ глумца Миљана Прљете зрачи топлином док са много нежности прича о једногодишњој ћеркици Мили. Новопечени тата је крајем октобра прошле године почео да снима серију "Тате", у којој тумачи лик ветеринара Томе, пожртвованог оца мале Јање.

- Тада су се, неке коцкице сложиле, јер се све дешава с разлогом. Ово је за мене највећа животна промена, мислим на дан када сам постао родитељ. Од тренутка Милиног рођења, учествујем у свим обавезама око ње и без обзира на интензитет снимања, желим да у сваком тренутку будем уз супругу и дете. То је најлепша ствар - одушевљен је добитник Стеријине награде и "Зорановог брка", иза кога је велики број улога у позоришту, на филму, као и у ТВ серијама. - Трчим кући после снимања да окупам Милу и да се играм с њом. Када се појавим на вратима и она викне "тата", то ми је нешто најлепше, истог момента сав умор нестане. А раније бих можда отишао са колегама у кафану на пиће. Срећан сам што су ми се животни приоритети променили.

* Има ли сличности између вас и лика Томе?

- И он је као и ја препун љубави, пожртвован, склон преиспитивању, али упоран и истрајан. Од пре годину дана удовац, с много проблема, препун љубави, топлине, частан и поштен човек, са дубоко усађеним моралним начелима, воли своје дете и има велику грижу савести због смрти жене. Живот у таштиној кући ствара му бројне проблеме, а окружење га, као дошљака, не прихвата.

* Зашто Петар, Влада и Марко не прихватају Тому?

- У почетку се не слажу, зато што он није добродошао у друштву тих очева, који се познају одраније и окупљају у Владиној пицерији. Међутим, полако из епизоде у епизоду, дозвољавају Томи да постане део њихове екипе, јер схватају да су све сплетке које су му правили у почетку, биле погрешне.

* Осим "Тата", истовремено снимате и теленовелу "Црвени месец" у којој играте историјску личност, мајора Танкосића. Како сте градили лик овог хероја?

- Све то је толико изазовно за мене да могу само да кажем да сам ја један срећан човек. Нема сличности између тих улога, што ми прија, другачији је и физички изглед ликова, као и моја уметничка енергија. Градио сам његов лик на оштрици ножа. Драго ми је што су га гледаоци прихватили управо онаквог какав је стварно и био.

* Какав је био овај велики јунак?

- Мајор Танкосић био је бахат, пргав и непредвидив, волео је да попије, волео је лепе женем али био је страх и трепет за своје војнике, много опаснији од француских легионара, врло својеглав, правичан, волео је српски народ и своју земљу. Прекаљени ратник који није презао ни од чега, али изнад свега, народ га је обожавао. Погинуо је у одбрани Београда, као одступница за повлачење према Албанији. Свесно је жртвовао и себе и својих 400 војника да би се повукла главнина војске и цивила који су ишли према Албанији. Храбро је бранио Београд, док је надирало неколико десетина хиљада аустроугарских војника. Погинуо је у експлозији гранате, а сахрањен је тајно у порти једне цркве. Аустроугари су расписали велику награду за његову главу јер су га се плашили, зато што је обарао морал аустругарској војсци.

* У марту почиње снимање наставка серије "Истине и лажи" у којој играте инспектора Дејана Машића, а сада истовремено плените пажњу улогама у две серије. Шта вам кажу људи када вас зауставе на улици?

- Када сам играо инспектора који воли астрологију и кућну помоћницу Цецу (Софија Рајевић), стизали су ми коментари на друштвеним мрежама: "Јао растури везу"! Сада ми, као мајору Танкосићу, пријају разговори са људима који ме заустављају на улици, а познају историју, па могу да ми кажу и нешто што не знам о овом јунаку.

*Хоћемо ли вас ускоро гледати у некој новој улози?

- На Пинку ће ускоро почети да се емитује серија "Нек иде живот", редитеља Слободана Шуљагића, где играм плаћеног љубавника Зозу Нинковића. Њега ангажује главна јунакиња (Анђелка Прпић) да би сачувала свој брак, али се заљубљује у Зозу и онда следи хаварија.

* Имате ли времена за одмор?

- Овај период је врло продуктиван за мене, јер доста радим па немам много слободног времена. Уточиште и мир налазим у свом породичном окружењу и трудим се да се ту ментално изолујем од посла и да се посветим детету и супрузи Љубици која је такође уметнички тип личности. Успешно води модни бренд који је покренула са пријатељицама. Заједно смо снимали спот за песму "25. сат", Сергеја Ћетковића, који је изашао пред Нову годину. Када ме је Сергеј позвао и видео фотографију моје супруге, рекао је - то је то.

ПРАВА РАКИЈА У "ФИЛМСКОЈ" ЧУТУРИ

ПАМТИТЕ ли неку анегдоту са снимања "Црвеног месеца"?

- Снимали смо рововске сцене ноћу, у Јакову, где је било врло хладно и спремала се олуја. Војници пију ракију из чутуре, а један колега је по сценарију морао да натегне мало више. У локалној кафани смо сипали праву ракију у чутуру, а на снимању смо један по један отпијали по гутљај и викали "добра, добра". Када је дошао ред на њега да испије пола чутуре, схватио је да је ракија права, тако да је врло професионално дочарао ту сцену - кроз осмех прича Миљан Прљета.

АПОТЕКАРА СТИГЛА ЗЛА КОБ

МИЉАН Прљета нам је открио неке историјске податке о лику мајора Танкосића који игра у "Црвеном месецу".

- Један угледни српски апотекар открио је Аустругарима где је сахрањен мајор Танкосић. Био је богато награђен за информацију. Они су га ископали, фотографисали и послали слику у најчитаније европске часописе. Оставили су његово тело напољу, али су српски војници ноћу однели његове посмртне остатке и сахранили их на тајном месту. После ослобођења Србије, ексхумирали су га и сахранили у Београду са свим војним почастима. Апотекар се с породицом преселио у Београд и отворио више апотека, али су сви чланови његове породице, укључујући и њега, на волшебан начин, погинули или нестали.