Горан Богдан: Мустафа и ја потичемо из истог крша

ДОШАО је у Београд на четири дана - да оде на концерт Ника Кејва, посети Сајам књига и направи договор за будућа снимања. За то време успели смо да се уметнемо у распоред Горана Богдана, ког можемо да видимо у улози Мустафе Голубића у серији "Сенке над Балканом" (недељом на РТС 1), а доскоро смо га на Првој гледали и у "Верама и заверама", где је тумачио Сергија Рудића. Играо је Богдан и у америчкој трилер серији "Фарго", и у британско-француским крими "Последњим пантерима", али то га није учинило нескромним, напротив. Одаје утисак лепо васпитаног мушкарца који чврсто стоји на земљи. На почетку разговора рекао нам је да живи свуда:

- База ми је Загреб, али стално идем горе-доле. Највише сам у својој "шкоди", што ми некако и одговара.

* Какве су реакције на вашу улогу у "Сенкама над Балканом"?

- Фантастичне, не сећам се да је нешто што сам скоро радио изазвало тако добре реакције. На Сајму књига сам први пут осетио да ме људи у Србији препознају на тај начин. Леп је однос београдске публике према својим глумцима. Овде их људи баш воле, одувек сам био љубоморан на то, јер у Загребу није тако. Дивно је овде бити глумац, имам осећај да се односе према њима као према спортистима. Онда и има више смисла ово што радим.

* Колико вам је био близак историјски период који обухватају "Сенке над Балканом" пре него што сте почели да снимате?

- Био ми је близак из књижевности, али том периоду између два светска рата нисам придавао много пажње. Остао сам забезекнут кад сам схватио колико је то луда историја, пуна интрига, фантастична. Осим тога, било ми је веома занимљива и чињеница да је тај човек којег глумим, Мустафа Голубић, а из Херцеговине је као и ја, потекао из таквог крша. То ништа не значи, јер стално говорим да не верујем у географију и географска обележеја. Али видевши њега, где је завршио и шта је све радио, схватам да смо с једне стране истомишљеници - ни он се ничим није ограничавао. Без обзира на то да ли се слажемо са нечијом идеологијом, јачина заноса је нешто чему морамо да се дивимо. Чини ми се да је данашње време блеђе, површније. Некада су заноси били заноснији него данас. Епохе су пре трајале дуже, све је било јаче - боје, контуре.

* "Лежи" ли вам више епоха или нешто савремено?

- Не правим те разлике. Зависи од тежине улоге и дубине онога што радим. Немам преференције, како жанровске, тако ни оне везане за место или време.

* Када бисте морали да бирате само један жанр у коме ћете играти до краја живота, који би то био?

- Умро бих да мора тако да буде. Овај посао највише волим због тога што ми даје могућност да преиспитујем, анализирам, јер сам и сам такав, то ми је предивно. Држање за један жанр нужно би водило сопственој површности, навици и смањивању нивоа промишљања. То шарање оставља сваког глумца свежим, младим, отворених очију, и тако треба да буде. Не знам шта значи - врста улоге. Свака је другачија. Можда постоје врсте људи, меланхолици, колерици, али и ту је, ако се озбиљно промишља, сваки колерик другачији. Не волим генерализације, сматрам их изразом менталне лењости.

* Завршили сте економију, а обрели се у глуми. Откуд то?

- Студирао сам и саобраћајне науке до треће године, паралелно са економијом, али глуму сам одувек волео. Међутим, нисам се усуђивао, нисам мислио да припадам том свету. Када сам прошао пријемни за глуму, баталио сам све друго. Касно сам је уписао, са 24 године, а донела ми је другу врсту перспективе. Волим заносе, наивности, душевно губљење мимо реалног.

* У "Фаргу" и "Последњим пантерима" играте криминалца, шта мислите зашто вам додељују такве улоге?

- Трудим се да ми улоге не оду у клише, у томе некад више некад мање успем. Раније сам стално играо неке добрице, па сам прижељкивао улоге криминалца. Сад, кад их радим, а пошто нисам такав, правим их са рељефом, муком у себи, јер - како постајеш криминалац? То је човек који се бави нечим, као кад играте учитељицу или пекара. То је последица нечега, па се трудим да пронађем узрок.

* Шта вам је донео рад на "Фаргу", какви сте били када сте ушли у целу причу, какви сад кад сте изашли из ње? У чему је највећа разлика?

- Лепо је то што је тамо филм и те како исплатив, доноси новац. Цео свет, индустрија је подређена је томе. Свако се бави својом струком, а лепо је било глумити и са таквим величинама. Људи "гину" да буду најбољи и то се осети. Свима нам је циљ да постанемо најбоља верзија самог себе. У иностранству је све оријентисано ка томе да човек који се бави тиме што лакше дође до свог посла, а овде имамо сто препрека које нам то онемогућују, околности су такве да је луксуз бавити се собом.

* На коју сте своју особину најпоноснији и због чега?

- На таква питања ми је најтеже да одговорим, не размишљам о себи на тај начин. Могу рећи само са чим се цео живот борим - са површношћу. Настојиш да будеш што бољи, посвећенији. Не успеш сваки пут. Сви имамо у себи клицу лењости, па се бориш сам са собом. У тој борби је нешто најслађе. Јер победа и пораз у рукама су богова. једино што можемо да урадимо је да славимо борбу. Настојим да се не разочарам пуно у живот нити да се њиме много одушевљавам.

* Шта вам недостаје из "старог" живота, пре него што сте постали популарни?

- Доколица, али када не радим, након неколико дана, та патња ми је десет пута већа него недостајање. Када радим много сам бољи, организованији, више себе волим. Кад не радим, погубим се као звечка, супер ми је, али само неколико дана. Десило се да сам две године без престанка радио, сад неколико месеци не радим и већ сам погубљен. Посао ми је много битан, веома га волим, једино у њему сам у животу био добар. То је нешто што је баш моје, где се лепо осећам.

* Смета ли вам када вам се приватни живот нађе у јавности?

- То махом не дозвољавам. Оно што се нађе у медијима углавном су неистине и полуистине. Кад сам почео да се бавим глумом о томе сам размишљао као о гастроскопији, нисам волео да читам шта неко ради приватно, некако ми није фер - глумце волим и ценим због онога шта раде, не занима ме шта раде кад оду кући.

ЗАЉУБЉЕН У КЊИЖЕВНОСТ

* СТИЖЕТЕ ли и да читате?

- Настојим да стално читам. Још од студија заљубио сам се у књижевност, то ми је најбољи начин релаксације. Веома сам пажљив у томе што читам, имам своје параметре и ауторе, много пријатеља, махом писаца, са којима се саветујем шта да читам, увек сам упућен и имам листу од сто књига које планирам да прочитам. Сад сам узео "Мистерије" Кнута Хамсуна и паралелно читам "Тајанственог странца" Марка Твена.