Црвена звезда ме није хтела!

 ЛАКО је данас. Право уживање. Игра се са ривалима, тресе мреже, зову га Бајерн, Милан, Реал Мадрид... Блицеви севају, новинари му не дају мира. Милош Красић (24) је љубимац нације, звезда московског ЦСКА и српске репрезентације. Дриблинзима, асистенцијама и головима “залудео” је све ривале.
Пут до снова био је, међутим, паклен. Имао је само 13,5 година када је пошао у своју фудбалску бајку. Морао је да се одвоји од родитеља и дома у Косовској Митровици и крене у неизвесност. Преко ноћи је одрастао на путу ка сновима.
Таленат Милоша Красића нису препознали у Звезди када је имао 13 година.
- Био сам на “Маракани” на проби две недеље. Тренер је био Тома Милићевић, али у тим данима нисам задовољио све укусе, а шест месеци касније завршио сам у Војводини - преноси Красић. - Имао сам срећу, јер ми је брат Бојан (26), данас фудбалер новосадског Пролетера, већ био годину и по дана у Војводини, па ми је било лакше. Растанак са родитељима био је, међутим, изузетно тежак. Имао сам само 13 година! Отац Вељко и мајка Зорица су веровали у нас. Знали су колико волимо фудбал и у нашим очима увек видели невероватну жељу. Виђали смо се на свака 3-4 месеца, али нам ништа нису бранили. Знали су о чему смо одмалена сањали - враћа филм Красић.
Уз брата Бојана, прве новосадске дане олакшао је тренер Лаза Грубор:
- Имао сам његову максималну подршку у свему што је било потребно.
Стан су делили браћа Красић, Милан Степанов и Лјубиша Вукеља. А увек је ту негде, још од 1998. године, био три године старији Милан Јовановић.
- Прихватио ме је невероватно, одмах ме заволео. Вероватно сам му био симпатичан. А ја сам сваку његову реч упијао као сунђер.
Данас му је Јовановић “најстарији брат”. Једноставно су нераздвојни. Десет година после упознавања срели су се у репрезентацији. Радомир Антић је одмах одлучио да буду цимери, а на крилима мајсторства Красића и Јовановића Србија је на маестралан начин одлетела до Јужне Африке.
- Лакушица је невероватно занимљив, увек прави позитивну атмосферу. Нераздвојни смо од мојих првих новосадских дана.
Данас Красић вреди 12, 15, кажу и 20 милиона евра!
- Када сам из Косовске Митровице стигао у Нови Сад, имао сам плаћен стан и храну, као и стипендију од 700 динара. Мислим да је то било мање од 100 марака. Никад се нисам жалио. Дете сам просечне српске породице, ако тако могу да кажем. Отац је увек радио у електрани, мајка у обданишту. Нисмо имали много тога, али оно најпотребније никад нам није недостајало.
Војводина је, када је прелазио у ЦСКА, зарадила 1,5 милион долара, а новац је једина тема на коју Красић не воли да прича. Ни када почну да нуде милионе, ни када га питају како живи и колико зарађује. Изгледа да је васпитаван тако да моћ показује на терену, док га ван њега можете видети готово увек дечачки насмејаног.
- Новац ми само омогућава да лакше живим - ставља Красић тачку.
Западу се приближио преко истока. Русију је прерастао, чекају га...
- Италија или Шпанија. Све у договору са људима из ЦСКА, који су увек били максимално коректни. Уговор ми истиче на крају 2012. године, али сви у Москви знају да сам се заситио.
Ове године се причало о Реал Мадриду.
- Мислио сам у првом тренутку да није толико озбиљно, али касније сам добио проверену информацију да је славни клуб желео да ме доведе. ЦСКА није прихватио понуду. Касније ме није занимала прича о евентуалној позајмици. Нисам смео да дозволим да ме све поремети, глава је морала да остане хладна, а велику подршку пружили су ми породица и пријатељи.
Сада је, изгледа, Милан у првом плану.
- Из Милана је стигла једина конкретна понуда, али сачекаћу да видим шта мисле људи из ЦСКА. Новац им није важан, ако не пронађу неког ко би ме наследио на прави начин.
Основну школу завршио је у Новом Саду, а затим и средњу електротехничку. Истовремено је радио на “фудбалској магистратури”, носећи у срцу Косовску Митровицу, преживљавајући свакодневно оно што се догађа на Косову. Стрепео је за родитеље, родбину, пријатеље из детињства, који више немају миран сан.
- Најдражи су ми и даље у Косовској Митровици, а Косово ће увек да буде део мог срца. Тамо су људи који се боре да остане српско. Међу њима и Вељко и Зорица. Причали смо да се евентуално преселе негде. Нису хтели ни да чују! Тамо нам је дом, то је њихово и не желе никуд. Више то не помињемо, а ја сваки слободан тренутак искористим да их обиђем.
Ожењен је Мирјаном, демантује да је супруга у другом стању. Природно је плав.
- Извлачим праменове. Немам тетоваже, не носим никакав накит. Тачније, носим само нешто посебно - протрљао је Красић бурму.
Данас ЦСКА, сутра вероватно Милан, па остварење сна - Мундијал . А где год био, у срцу увек Косово и Косовска Митровица.

ЛАНЕ “ЛЕТЕО” ДО 18. СПРАТА
ПРСТ судбине спојио је Красића и Јовановића и у Русији. Лане је био у московској Локомотиви (одиграо само три меча због проблема са повредама и клубом), а три месеца живео је у Красићевом стану.
- Пролазио је кроз паклене муке, али је био неуништив. Устајао је у седам ујутро и сваког дана трчао око сат и по до 18. спрата и назад!

“МАРАКАНА”
НЕ памти се када су миљеници навијача били момци који никад нису обукли дрес Партизана или Звезде. Данас су то Красић и Јовановић. Нема утакмице да читав стадион не скандира име плавокосог фудбалера .
- Тај осећај, колико год се трудио, не могу да опишем. Једноставно се најежим и трудим да пружим колико год могу. То ми даје велики додатни мотив, али бих посебно нагласио да је сваки репрезентативац заслужио велике аплаузе за све што смо урадили у квалификацијама..