ПРЕТПЛАЋЕНЕ НА ПОСТОЉЕ: Одбојкашице Србије у Анкари стигле до осме медаље под вођством селектора Терзића

ПАРТИЈЕ које на терену пружа састав одбојкашица Србије већ неколико година, сигурно ће се препричавати у будућности. Изабранице Зорана Терзића освојиле су злато у Анкари и у Београд се враћају са петом медаљом у низу. Од 2015. године и континенталног шампионата у Белгији и Холандији, сваког лета Терзићева чета је долазила до места на победничком постољу.

Та позиција као да је постала резервисана за српску екипу која сија од самопоуздања, због надмоћи коју има на терену. Потпуно свесне квалитета коју поседују, Српкиње на свако такмичење путују са улогом фаворита, као велика ноћна мора за сваког противника који им се нађе на путу.

Од 2015. када су у полуфиналу ЕП поражене од Русије, везале су чак 16победа на европским првенствима. Тада су освојиле бронзу и започеле сјајни низ. Наредне године девојке су отишле корак даље, то јест медаља је била за нијансу сјајнија, али далеко вреднија. У питању је сребро у Рију. Прво олимпијско одличје је за наше одбојкашице било јасан показатељ да имају лепу шансу да оставе значајан траг у светској врхунској одбојци.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Италијанкама бронза у Анкари

Наредни изазов је само потврдио њихову доминацију. На Европском првенству у Бакуу 2017. године попеле су се на највиши степеник победничког постоља, а на путу ка злату изгубиле су само два сета. Много тежи задатак имале су следећег лета на Светском првенству у Јапану, али оне су опет испит положиле са чистом десетком. Подигнут пехар светског шампиона је свим играчицама и селектору Терзићу био остварење скоро свих снова. Скоро, јер је олимпијско злато остало нешто што би комплетирало невероватну еру наше женске одбојке.

Мотив није пао ни у 2019. години, у којој су два највећа изазова била квалификациони турнир за ОИ и Европско првенство. Чак и Маја Огњеновић, која је недавно напунила 35 година, није имала дилему да ли ће бити ту на оба турнира, иако је имала паузу током 2017. То довољно говори колико је лепо играти за Србију у овој деценији... Изборена је карта за Токио, а потом освојена још једна европска медаља и то злато у Анкари.

Темељи су постављени још у претходној деценији. Зоран Терзић је на селекторску позицију стигао давне 2002. године, када није постојао ни наговештај да ће се догађати чуда која сад гледамо. Први успех направљен је 2006. године када је освојена бронза на Светском првенству, после чега је стигло и сребро на ЕП 2007. Четири године касније одбојкашице су се попеле на европски трон у Београду, али су прави залет који и даље не пуштају, ухватиле 2015.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: КРАЈ: Србија је одбранила европску титулу!

Од тог тренутка игра наш тим са много успеха предводи Херцеговка Тијана Бошковић, по мишљењу многих најбоља играчица света. Подједнако важна карика стигла је такође из Републике Српске - Бранкица Михајловић. Средњи блокери Стефана Вељковић, Милена Рашић (која ове године не игра), на својој позицији доминирају у Европи већ годинама. Све их идеално уклапа искусна Маја Огњеновић...

Свака играчица која се нађе међу 12 (или 14) зна своју улогу и одрађује је на прави начин. Без обзира на појединце, тимски дух је главна снага ове екипе, која са осмехом већ годинама гаји победнички ген.