Ратко Рудић: Свету не пријају наше титуле

РАТКО Рудић је човек ватерпола и у 70. години ужива у раду са играчима. Најтрофејнији тренер данашњице није дуго био пензионер, јер га је Про Реко привукао својим пројектом. Легендарни стручњак се после 28 година, када је напустио Партизан да би преузео кормило Италије, вратио клупском ватерполу и са младалачким жаром води славни тим, као недавно у Београду на старту Лиге шампиона против Црвене звезде.

- Мислио сам да сам завршио своју каријеру после Олимпијских игара 2016. у Рију, где сам водио Бразил. Отишао сам у пензију, уз опаску да би једино велики спортски пројекти могли да ме мотивишу. И десио се Про Реко. А знате, ми тренери смо зависни о клупи и уопште у тај рад који носи велика узбуђења - истиче за "Новости" Рудић (70), који је био четворостуки олимпијски победник са Југославијом, Италијом и Хрватском.

о Шта вас је то привукло у Про Реку?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА: Саша Илић члан ВК Партизан, Шоштар и даље председник

- Европска титула се подразумева, али желим да дамо нешто ново ватерполу, да га промовишемо, популаришемо...

о Да ли се временом променила ваша философија рада?

- Увек сам се ослањао на све што је било присутно у спортској науци, користио сам знања из физиологије, психологије... Мењала су се правила, технике, тактике, али сами принципи игре су остали. Прихватам нове поставке које ми омогућавају да рад са екипом буде оптималан.

о Уз вас су стасавали бројни играчи и тренери?

- Као тренер увек сам доста активан у свим деловима организације, поготово у програмирању рада са младима, у избору тренера, у давању одређених инструкција. Врхунски тренер требало би да претпостави како ће се играти за четири-пет година, који модел играча ће бити потребан.

о На Бањици сте почели да градите тренерску каријеру?

- У Партизану сам прошао све степенице, од најмлађих селекција до првог тима. Уз то, завршио сам факултет и стално сам био у вези са експертима из Института за спорт и са Факултета. Веома сам озбиљно радио с младима и правио дугорочне програме развоја. Већ тада смо поставили поставке у раду, које су и данас модерне.

о Шта је то заједничко српском и хрватском ватерполу, а шта не?

- Врло су слични. Србија има можда више играча који играју у иностранству, где чешће играју јаке утакмице. А Хрватска има више играче код куће. У Србији је лоша ситуација са клубовима, али није боље стање ни у Хрватској. Мислим да српски савез има већу помоћ од своје државе, него хрватски. У сваком случају обе федерације су у светском врху, имају играчки и тренерски потенцијал. Не заборавимо и Црну Гору. Види се и да је од бивше Југославије остало нешто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Тијана Бошковић и Зоран Терзић најбољи у Европи

о Да ли је тешко од те три селекције саставити једну?

- Сада то више није могуће, ја о томе и не размишљам. Сигурно је да створено велики број играча. А те три селекције су међу четири најбоље на свету.

о Како на успехе селекција бивше Југославије гледају у свету?

- Они би желели да велике нације постану шампиони, као Американци, Немци, који су економски снажнији. Али спорт је такав. На овим просторима се много више ради и инвестира у ватерполо.

СРБИЈА ДА САЧУВА ПАРТИЗАН

о КАКО доживљавате кризу у Партизану?

- Не могу да коментаришем, јер нисам у току. Када сам последњи пут био са Бразилом на Бањици, остао сам шокиран стањем на базену, а тада су ме упознали и са ситуацијом у клубу. Могу само да кажем да једна Србија као држава не може да дозволи да један клуб као Партизан живи на апаратима на дисање. То је недопустиво.