ЛЕНДЕЈЛ ЗА НОВОСТИ: Партизан може и у Евролигу

ПРЕ девет година, у Партизановом дресу аустралијски центар Алекс Марић је играо Ф4 Евролиге и изабран је у најбољу петорку. Већ следеће сезоне његовим стопама је кренуо земљак Нејтан Џаваји, који је са црно-белима стигао до топ 16 фазе најелитнијег европског такмичења. С обзиром на то да је обојици сјајна одскочна даска био боравак у Хумској, није ни чудо што се за такав пут определио и Џок Лендејл (23).

- Моја породица и ја нисмо знали ништа о Партизану када сам тек добио понуду. Потом смо истраживали, видели, пре свега, богату историју клуба, а онда и да је неколико Аустралијанаца одлично прошло ту. Деловало је као добро место да се покажеш - присећа се, у разговору за "Новости", Џок Лендејл. - Сви смо узбуђено дочекали тај позив црно-белих. Мама је била мало забринута јер није знала где идем, али она у суштини брине где год да сам. Сад је све у реду, она је други пут дошла, а тата је тренутно овде први пут. Видели су како је све невероватно и кажу да имам среће што сам дошао у овакву средину.

Џок је стигао у Београд после веома запажене каријере на колеџу. Носио је дрес Универзитета Сент Мерис, у последњој сезони је имао дабл-дабл просек, добијао је индивидуална признања...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "ВЕЧИТИ" ДЕРБИ ДЕЛИ КАРТЕ: Партизан победом над Будућности стигао до трећег места, има шансу и за друго

- То су дефинитивно четири најбоље године у мом животу. Имао сам битну улогу, јер је тим играо на посту, унутра, у рекету. Нисам уопште био неки играч пре колеџа, момци са којима сам играо су заслужни за мој напредак. Да могу, остао бих заувек тамо, то је сигурно једно од најбољих искустава. Тотално другачије окружења од других, немате плату, већ сте породица, идете заједно на часове, путујете, играте... Саиграчи су ми остали браћа за цели живот. Много ми недостају. Али сада могу да кажем да је Партизан нешто најближе том фамилијарном стилу. Блиски смо, проводимо много времена заједно, једемо, излазимо...

Један од најконстантнијих играча Тринкијеријеве експедиције ове сезоне без размишљања је управо Лендејл. Први професионалну сезону игра са великим успехом, уз назнаке да има много места за напредак.

- Прешли смо дугачак пут од почетка сезоне, напредовали смо као тим. Нови тренер је променио систем, играмо модерну кошарку, и то ми веома одговара. Можемо да будемо још много бољи. Зашто не бисмо играли и у Евролиги? То можемо без проблема. Показали смо у мечу против Будућности да можемо да победимо евролигашки тим. Морамо само да наставимо са прогресом и да добро завршимо сезону.

Посебно одушевљење у његовом гласу осети се док прича о верним навијачима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Варда: Нашу децу третирате као слине, пасош дајете Америма

- Они сви живе уз клуб, Партизан им је саставни део живота. Стварно су луди, невероватни... Дефинитивно праве најбољу атмосферу на свету. Раде добар посао, што помаже тиму да игра боље. Редовни су на свакој утакмици, стварно су баш страствени. Мислим да нисам могао да изаберем боље место за почетак професионалне каријере.

Џок се прошле године опробао и у Летњој лиги, али се није баш најбоље снашао. Пут до остварења снова сада тражи преко Хумске...

- Када сам почео да тренирам, нисам имао нека очекивања, да будем искрен. Први мој циљ је био да стигнем до колеџа. Отишао сам на колеџ, са ког су поникли неки од најбољих аустралијских играча. Тада ми је сан био НБА, и он је и сада актуелан. Желим макар да одем на неколико сезона, само да могу да кажем да сам играо. У суштини, где год на свету био, циљ ми је да играм врхунску кошарку и против најбољих играча планете - завршио је Лендејл.

ТИМСКА ИГРА У ЕВРОПИ

МЛАДИ центар је направио поређење аустралијске, колеџ и европске кошарке:

- У Аустралији је раније била лига искусних играча, а сада ипак напредују ка америчком стилу. Ту је неки микс европске и америчке кошарке. Пре десетак година се овај спорт баш мучио, јер није било новца, а сад је стање много боље, има нових клубова... Кад се погледа колеџ, ту је огромна промоција, маркетинг, све је то напредније него у Европи. Али европска кошарка је јединствена, много је тимске игре, која се ретко налази, и ја уживам у њој сада.

ХРАНА ЈЕ НЕВЕРОВАТНА

КАДА је у питању сналажење у Србији, боље му иде дегустација домаћих јела него учење језика.

- Знам само неколико псовки. Мислио сам да ћу учити језик, па сам схватио да је претешко. Али храна је невероватна и сваки пут кад изађем желим нешто ново да пробам. Где год да одем, примете ме, и онда се потруде и око услуге. Прилазе људи да се поздраве и сви су љубазни. Окружење у Србији је веома пријатељско.