ГРЕШКЕ СКИНУЛЕ КРУНУ: Звезда после домаћег Купа остала и без титуле у АБА лиги

ЦРВЕНА звезда је за безмало два месеца остала и без друге круне. Пошто је Партизан "Жућкову левицу" преселио с Малог Калемегдана у Хумску, Будућност ју је у назанимљивијој финалној серији регионалног шампионата икад одиграној свргнула с јадранског трона и изгурала из Евролиге у Еврокуп, али и у те четири утакмице уочила и искористила готово све слабости црвено-белих. А било их је превише за једно финале.

Наравно, нису се појавиле преко ноћи, већ су се низале месецима, што због субјективних, али руку на срце, и објективних околности.

Прва, неповољна околност била је промена тренера, не само због самог одласка Дејана Радоњића, који је лични рад и знање уградио у девет трофеја, већ и због тајминга, јер је 18. јула 2017, када многи клубови завршавају селекцију тима за наступајућу сезону, услед његове коначне одлуке да не прихвати продужетак сарадње Звезда морала да тражи шефа стручног штаба. И то у тренутку када је свлачионица била практично испражњена због одласка Јовића, Џенкинса, Митровића, Томсона, Волтерса, Гудурића, Симоновића и Кузмића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПРЕКИНУТА ЗВЕЗДИНА ДОМИНАЦИЈА: Будућност освојила АБА лигу

Нису тада црвено-бели имали превелики маневарски простор. Уместо неких познатијих имена, углавном с пасошима других држава, али без икаквог искуства на овим просторима и рада у великим, или у клубовима са огромним притиском јавности какав је несумњиво Звезда, одлучили су се да ризикују са младим Душаном Алимпијевићем.

Уследило је и убрзано селектирање састава у коме се, бар на почетку, чинило да придошли Рочести, Антић, Фелдин и Кешељ, уз млађе новајлије Радичевића, Лесора, Јанковића и Јовановића, те са староседеоцима Лазићем, Добрићем, Бјелицом и Дангубићем, могу да донесу неопходну мирноћу у критичној години новог циклуса.

На почетку, поготово после неких узлета у Евролиги, црвено-бели су се резултатски кретали у жељеном смеру, превасходно ка одбрани јадранске круне.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Алимпијевић: Саберите слободна бацања, ову титулу смо изгубили у првом мечу у Београду

Ипак, сигнали поред пута, од којих су међу првима били пораз од Будућности у Железнику, затим и од Цедевите у Загребу, упозоравали су на велику рањивост екипе.

Гледајући са стране, чинило се да играчи из спољне и унутрашње линије, без обзира на појединачни квалитет или потенцијал, нису међусобно компатибилни у одбрани, па се често дешавало да је рекет потпуно небрањен, да тешко стечена предност брзо нестане. Слично је било и у нападу, који се углавном огледао у шутерском расположењу екипе с дистанце.

Било је ту повремених појединачних офанзивних "искакања", највише Рочестија, који је игром у нападу покушавао да се наметне као лидер тима. Ипак, његов учинак у кључним утакмицама, као што су финале купа или региона, показују да није успео.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Лазић: Било је и неких ствари које нису до нас; Гордић и Ивановић: Потпуно заслужено

Можда је на добром путу (био) Омић, најбољи играч црвено-белих у финалној серији. Али касно је дошао на Калемегдан да би екипа стигла да на њега пребаци велику одговорност, коју очигледно може да изнесе.

Да ли је касно сада за анализе? Ако је у питању овосезонска Јадранска лига, онда јесте, пошто трофеј већ сија у витрини Будућности. С друге стране, право је време да се подробно види где је ко грешио, и када, не само на терену, него у скаутингу играча... Јер за два месеца ће крај сезоне, с којим ће, нема сумње, многи раздужити црвено-бели дрес. А на њихово место треба да стигну други...