Јовица Павловић: Нисмо дуговали када сам одлазио

У ВРЕМЕ док је Јовица Павловић био члан управе (од јесени 1992. до почетка 2001. и у сезони 2004-2005), Партизан је освојио по четири државне титуле и национална купа и био учесник једног фајнал-фора Евролиге.

Ипак, угледни привредник се у неколико наврата нашао на новинским ступцима, не због успеха црно-белих док је обављао функције председника и потпредседника клуба, већ због кредита који је Партизан 2004. подигао код тадашње Центробанке, касније Марфин банке, односно сада Експо банке. У медијима је годишња камата "варирала", да би у једном тренутку "достигла" максималну висину од 30 одсто.

А, заправо, нико није конкретно питао бар једног од потписника колика је висина тог кредита и какви су били услови његовог узимања.

Прочитајте још: ИМА ЛИ ОВДЕ НЕКО ИЗ СРБИЈЕ? Богдановић први поставио питање новинарима

- Подигнут је кредит од 1,1 милион евра с годишњом каматном стопом од 9,5 одсто, у то време уобичајеном за ту врсту кредитне услуге, уз грејс период до продаје три играча: Величковића, Перовића и Трипковића, за које је Партизан дао банци интабулацију, судски оверену. Уједно, свим играчима и члановима стручног штаба отворени су рачуни на које су уплаћиване плате, уз добијање платних картица, с могућношћу да подигну личне кредите, што су неки и искористили. Из клуба сам отишао 2005, а поменути трио играча у време касније управе, па на питања зашто није враћен кредит и зашто се сада помињу друге каматне стопе, не бих знао да вам одговорим - прича Павловић, у ексклузивном раговору за "Новости".

о Зашто је морао да буде подигнут кредит?

- Позван сам да помогнем после демисионирања двојице прослављених репрезантиваца (Владе Дивац и Предраг Даниловић, оп. а.) пред почетак сезоне 2004-2005, када су тим и стручни штаб већ били формирани, а уговори потписани. Примопредајом су утврђене доспеле обавезе из претходног периода у износу од 300.000 евра, као и недоспеле али преузете из уговора играча и стручног штаба за наступајућу сезону. Ургентно смо морали да обезбедимо средства за дугове Милојевићу и Шупуту из претходне сезоне, јер је претио једнострани раскид уговора. Морали смо и да регулишемо обештећење за Луку Богдановића, који је стигао нешто раније, па нам је за то цео износ уплатио ФК Партизан, вољом Жарка Зечевића, који је деценијама помагао кошаркашки колектив. Затекли смо и дуговања по основу пореза која смо са Пореском управом Савски венац репрограмирали и започели исплату.

о Често се помиње да је од те сезоне Партизан почео да тоне у дугове?

- Оба пута када сам одлазио, 2001. и 2005, Партизан није остављао обавезе из претходног периода, изузев по уговорима за играче и чланове стручног штаба, али за наступајућу сезону. Када сам се 2004. вратио, затекао сам нешто далеко горе од дугова: модел вођења клуба. Партизан је буквално у свему водио спортски стаф. Захваљујући Зечевићу, у УО сам довео челнике најважнијих државних компанија, признате привреднике великих предузећа. Убедили смо "МБ пивару" да постане насловни спонзор за 400.000 евра на сезонском нивоу, што је било више него што је ФК Партизан добијао од свог спонзора. Тај капиталан потез обезбедио је мирно финансирање свих текућих обавеза, па смо могли мирније да се упустимо у обезбеђивање новца за сервисирање обавеза из уговора играча и стручног штаба који су у датим околностима били изузетно велики. Али пошто је Партизан одговоран клуб, такви су били и односи према преузетим обавезама, без обзира на то ко их је у име клуба раније потписивао.

Прочитајте још: НЕСТВАРНА НОЋ СРБИНА НА ОЛ-СТАРУ: Богдановић МВП, тројкама демолирао Американце (ВИДЕО)

о Током сезоне помињана је могућност промене тренера Душка Вујошевића?

- После пораза у финалу купа 2005, непланирано смо изгубили и неколико лигашких утакмица, да би спортски стаф, после пораза у Љубљани, са аеродрома "Брник", тражио хитан састанак са мном. Иако нисам видео разлог за хитност, јер сам веровао у екипу и стручни штаб, прихватио сам захтев. Тражили су да одмах продужим сарадњу с тренером за наредну сезону, уз увећање уговора за 25 одсто. Априори сам одбио, јер Партизан, сходно постављеним циљевима, обавезе преузима на почетку сезоне, а на крају, по разматрању резултата, вуче потезе. С друге стране, по мојим мерилима, уговор је био превелики за привредни тренутак у земљи.

о Помињала се могућност тада да Вујошевић самоиницијантивно оде?

- Спортски стаф ме је убеђивао да он има изузетну понуду из иностранства, на шта сам тренеру одговорио да је прихвати и тако реши своју будућност. Нећемо да му замеримо ни ми ни спортска јавност, што су протумачили да сам га пустио "низ воду". Поларизовали су клуб и једностраним ставовима себе ставили на једну, а мене на другу страну, као да Партизан има два интереса. Моја природа не трпи ту врсту сукоба, али морао сам да прихватим реалност: да одем на крају сезоне, јер са затеченим моделом вођења је било немогуће створити модеран европски клуб, или да останем. Ако остајем, онда више нема импровизације у вођењу клуба, некомпетентности у одлучивању, већ Партизан мора да се реорганизује у свим сегментима као давне 1994.

о Одлучили сте да се повучете?

- Иако сам уживао углед доказаног спортског радника, за реализацију плана нисам био довољан само ја, јер јавности није разумљива улога председника клуба, већ је заинтересована само за резултат и играче. На другој страни био је угледан спортски део и тренер звучног имена. Требало ми је значајно име, па сам једној легедни Партизана појаснио актуелни тренутак и бојазан да на дуге стазе затечени модел вођења клуба неће донети добро клубу. Изложио сам стратегију и оперативу за наредних три-пет година. Он ме је легитимно одбио, уз констатацију да је прерано да дође у Партизан. Тог момента сам одлучио да се повучем на крају сезоне, јер би мој останак био мучење за све.

о Какво је било финансијско стање Партизана када сте отишли 2005?

- До мог одласка све текуће обавезе су измириване на време, као и оних 300.000 евра дуга претходне управе. Такође, замолио сам целу управу да остане.

Прочитајте још: ПАРТИЗАН СЛОМИО ЗЛАТИБОРЦЕ: Црно-бели у трећој четвртини решили питање победника и пласирали се у полуфинале

о Како вам се чини када се окренете уназад и погледате унапред?

- Када је Кићановић, мој пријатељ, најмудрији партизановац, врхунски играч, одлазио из клуба, рекао ми је: "За све што кажеш си у праву, много ћеш да урадиш за Партизан, али једном ћеш отићи разочаран." Горак је укус кад човек више пута прочита нетачне изјаве о свом раду. Чак су покушали да нас избришу из историје Партизана, као да нисмо никада крочили у клуб. Прошлост не може да се измени, нити историја да се "сакрије", али треба гледати садашњост, и у будућност. Зато сматрам да јавност треба да подржи садашњег председника Остоју Мијајловића, јер се сусреће са проблемима с којима сам се и ја сусрео 2004. Није он крив што су толики дугови, али са њима мора да се бори, и бори се. До сада није направио ниједну грешку, повлачи оптималне потезе. Јавност треба да му да простора.

ОТИШАО ЗБОГ СТАТУТА

о ЗАШТО сте отишли 2001?

- Иако је клуб 2000. пословао на позитивној нули, по доспелим обавезама и уговорима, после 5. октобра су разни кризни штабови атаковали на Партизан, па сам убедио тадашњег председника Ивицу Дачића да клуб предамо спортској легенди Влади Дивцу. Ипак, развој догађаја показао је да ако желите успешан клуб, сваки посао треба да раде компентентни људи, спортисти - спорт, а организацију рада, финансије, развој, маркетинг, рачунодство и законодавствени део људи школовани за то. Неко је прослављене асове погрешно учио да у Статуту примене одредбу према којој позајмицом стичу право на мајоритет у Скупштини, што је противуставна категорија, јер је то могуће само трајним улогом. У јануару 2001. сам их писменим путем упозорио да не могу да будем члан управе ако се тако измени статут. Нису ме послушали, па сам поднео оставку.