Џерард увек уз мене, Балотели је био најлуђи: Лазар Марковић открио интересантне детаље из Ливерпула

ПРОМЕНИО је Лазар Марковић са својих 25 година седам клубова пре него што се пре пола године вратио у Партизан не би ли каријери повратио узлазну путању. Као некадашњи фудбалер Бенфике, Ливерпула, Фенербахчеа, Спортинга, Хала, Андерлехта и Фулама је увек интересантан медијима, а новинару руског портала "мач.ру" је био најзанимљивији са аспекта момка који је одређено време делио свлачионицу са Јиргеном Клопом, Стивеном Џерардом, Мариом Балотелијем и многим другим звучним именима из света фудбала.

- Ни секунде се нисам двоумио. Када Ливерпул позове, не можете рећи не. Гледано из ове перспективе, можда је било прерано да бих се преселио у тако велики клуб - почео је причу хитроноги везиста од којег у црно-белом табору очекују много после опоравка од повреде због које је пропустио већи део јесени.

Марковић се затим подсетио својих почетака на "Енфилду".

- Био сам млади момак који готово да не зна енглески језик. Поготово у Ливерпулу говоре специфичан енглески. Све је добро почело, Ливерпул је огроман клуб. Није вас брига за све проблеме, желите да дате све од себе и играте. Морам да кажем да сам град баш и није угодан за живот зато што непрестано пада киша. Када сте тамо стварно вас није брига, играте за један од најбољих клубова на свету. Уживао сам.

Навикавање на сасвим другу фудбалску димензију у односу на оно са чиме се сусретао играјући претходно за Партизан и Бенфику олакшао је легендарни капитен "редса".

- Стиви Џи је увек био са мном. Помагао је, наравно, али највише сам био с Дејаном Ловреном, јер смо говорили истим језиком. Џерард је имао традицију према којој се цео тим сваке недеље окупљао у различитим ресторанима. Сви играчи - 25 људи. Генерално, заиста ми је много помогао, не само у смислу савета на терену, већ и уопште у свакодневном животу. На пример, предлагао ми је добра места у граду.

Посебно место у Марковићевим сећањима на дане проведене у Ливерпулу има контроверзни италијански нападач Марио Балотели.

- Рекао бих да је он био најлуђи. На позитиван начин, наравно. Једном је пропустио тренинг јер је, како је касније објаснио, требало да оде на аеродром да упозна свог пса. Ко зна зашто је заправо пропустио тренинг. У сваком случају објаснио је тренеру своје одсуство на овај начин и Роџерс се није љутио. За Марија је то било нешто најнормалније.

И поред чињенице да две лиге не могу да се пореде, Маркец признаје да је све што окружује фудбал знатно теже за навикавање у Србији.

- Притисак? То је исто. Чак бих рекао и да је можда у Партизану озбиљније него тамо. Наравно, лига је била другачија. Више борбе и већа је брзина у Енглеској, али у Србији си под већом пресијом - закључио је Марковић.



ПОНОСАН У ЦРНО-БЕЛОМ
ПАРТИЗАН је увек заузимао посебно место у срцу Лазара Марковића.

- Био сам веома млад, имао сам 18 година када сам већ два пута био шампион Србије, дебитовао за репрезентацију. Било је то срећно време. Моја породица је била иза мене, мој клуб. Невероватно време. Не могу рећи да је било врло лако, али уживао сам. Још се осећам поносно кад изађем на терен у дресу Партизана.