Маринковић: Желим да кренем Видићевим стопама

ПЕСМУ иза затворених врата хотелског ресторана повремено су прекидали напади смеха, добацивања, бубњарски звуци прављени есцајгом...

Фудбалери Црвене звезде напуштали су вечеру озарених лица, као после победа над Партизаном, а најруменији били су - омладинци. Разлог је добро познат: традиција да на сваким припремама нови млади играчи певају омиљене песме, а због бројности "вртића" овај пут изводили су се само рефрени.

- Певао сам "Још те сањам" - открио нам је Марко Маринковић, предводник генерације 1994. - Анид Траванчић је без конкуренције, одлично је отпевао "Никад у животу пијанац нисам био"...

А запитао се један Турчин у хотелу "Терме" да ли је на припремама јуниорски тим Звезде, чувеног клуба који је био првак Европе 1991. Није, али већина момака у садашњем саставу тада није била ни рођена.

- Почео сам да тренирам 2000. Више из забаве. Нисам ни сањао да ћу конкурисати за први тим Звезде. Сва деца у Србији желе да играју у нашем највећем клубу. Без размишљања сам прихватио позив да из Ужица дођем у млађе пионире Звезде - зацакљених очију прича Маринковић.

Још један штопер који је дошао из Ужица да оствари дечачки сан, данас носи капитенску траку у Манчестер јунајтеду...

- Пре три-четири године упознао сам Видића. Скупљао сам лопте на мечу репрезентације и све време размишљао како да му приђем. Упознали смо се, рекао сам му да сам из Ужица и одмах ми је дао дрес. Слику с Немањом чувам код куће. Он ми је идол и волео бих да кренем његовим стопама.

Марко је у Словенији направио велики корак ка првом тиму.

- Недостају ми искуство и рутина. Волео бих да имам дрскост у игри, да будем оштрији, као Серхио Рамос. Често изнесем лопту и кренем ка голу да играм фудбал, тешко ми је да се суздржим. Против Крке сам тако кренуо у напад, па су ми на полувремену рекли да нема потребе да толико излазим. Сваки савет је битан, поготово од Милијаша - као и остали Звездини клинци велича капитена Маринковић.