Брља трује и празни касу

РАЗНИ мешетари у својим приручним, дивљим дестилеријема несметано справаљају разне “брље” опасне по зравље људи, а на илегална тржишта пласирају и “оригинале фалсификата” познатих алкохолних пића.

Док већ деценијама наносе штету произвођачима пића, али и држави, надлежне службе никако да се озбиљно ухвате укоштац са фалсифакторима.

Баш као што није постојала воља да се 1998. године, када је избила афера “Зозовача”, утврди право порекло метил-алкохола, од којег је у Нишу направљена фамозна ракија која је усмртила четрдесет троје људи. А тада је Србија само у једном “цугу” била преплављена са 180 тона метанола. После масовног тровања, откривена је употреба само 1.200 литара овог метил-алкохола, од којег је направљена отровна нишка “зозовача”.

Судбина осталог метанола остала је нерасветљена, па се претпоставља да је завршио у неким другим “зозовачама”, додуше са мањим процентом овог отрова. Подсећања ради, у нишкој “зозовачи” било је од 40 до 75,5 одсто метанола!

Илегални произвођачи алкохолних пића, да би повећали зараду, често део обичног алкохола замењују управо метанолом, без обзира на то што је отрован.

- Наш “вињак” се производи старењем дестилата добијених од вина, у храстовој буради, док се фалсификовани производи од рафинисаног етил-алкохола пољопривредног порекла - каже Мирослав Јовановић, саветник за развој и квалитет крушевачког “Рубина”. - У Србији постоји три или четири шпиритане, односно прозвођача рафинисаног етанола и нормално је претпоставити да се праћењем путева тог етанола може доћи до оних који га злоупотребљавају.

У “Рубину” указују да се у свету рафинисани етанол користи и у другим индустријама, па чак и као гориво, али се заштита од злоупотребе коришћења постиже употребом денатураната - специјалних адитива који мењају боју, укус и мирис етанола, али не умањују његове друге особине због којих се користи, рецимо, у медицини.

- У случајевима фалсификовања вињака по државу једнако важно недело требало би да буде фалсификовање акцизних маркица, које се штампају у Заводу за израду новчаница и које је у истом рангу као штампање новчаница - истиче Јовановић. - Те маркице се купују од државе, и на основу њиховог утрошка Министарство финансија прати акцизне обавезе сваког од произвођача у пуњењу буджета Републике Србије.

Компанија “Симекс” из Суботице, која је због фалсификовања својих пића поднела кривичне пријаве против Н.Н. лица, апелује на државне органе да се промене акцизне маркице, које би требало да буду самолепљиве и много заштићеније, тако да не може свака штампарија да их одштампа.

Алкохолна пића без акцизних маркица откривена су пре неколико дана на пијаци у Лозници, а сумња се да су справљана од метил-алкохола. Власници подрума пића у овом крају с којима смо контактирали кажу да је у најмању руку чудно што је инспекција нема и слепа пред продајом на пијачним тезгама.

- Највише се продаје “пелинковац” без акцизне маркице, чија је цена за око 300 динара нижа код пијачних или продаваца-мешетара, који тргују доносећи пиће из станова - прича власник једног од најпознатијих подрума пића у Лозници. - Тако, код мене, “пелинковац” кошта око 950, а код мешетара 600 динара, па и мање.

Објашњава и да неки власници угоститељских локала од њега и других колега купе тек неколико литара пића, да имају “улаз” за слушај да буду контролисани, а гостима точе пића из сиве и ризичне зоне.

У “Поречју” из Вучја, чија су се пића такође фалсификовала, објашњавају да је за литар виљамовке потребно шест до седам килограма крушке. Зато се, када се пије права виљамовка, осети укус крушке, док фалсификат има само вештачку арому, пече и није питак као оригинал.

- Лажна виљамовка, у флаши од 0,7 литара, у трговинама кошта исто као и права, 1.100 динара - каже Срђан Динић, управник дестилерије “Поречја”. - Али фалсификаторе литар кошта највише 200 динара. Јер за литар етил-алкохола издвајају 50 динара, а остало су трошкови паковања и израде етикета. Зато није тешко да се израчуна колика је зарада мешетара.

ЛАЖНИ ВИНјАК

У КРУШЕВАЧКОМ ”Рубину” лако су открили да се ради о фалсификату на основу ознака на предњој и леђној етикети, као и по акцизној маркици. Урадили су и анализу у лабораторији и утврдили да у заплењеној боци није њихов ”вињак”, већ да је у питању разблажени алкохол непознатог порекла, у који су додате боје како би визуелно подсећао на ”Рубинов” бренд.