Порекло нису ни поменули

ПОКРЕТАНЈЕМ истраге против Стојадина Јовановића, судије Окружног суда у Нишу и зрењанинског контроверзног бизнисмена Анђелка Битевића због примања и давања мита, поново је актулизована је афера “зозовача” из 1998. године.
Под сумњу је доведено да је наводно, Битевић стално давао разне поклоне судији Јовановићу, од тренутка га је упознао 1998. када му је суђено у нишком Окружном суду, због учешћа у познатој афери око Мирослава Живадиновића. И док истрага треба да испита све ове сумње, остаје упамћено да на првом суђењу актерима “зозоваче” у Нишу, који је водио судија Стојадин Јовановић, није поменуто, а камоли обелодањено право порекло метил-алкохола од којег је направљена фамозна ракија ПП “Живадиновић”.
На утврђивању порекла овог отрова друге групе инсистирали су и браниоци Мирослава Живадиновића Зозе на суђењу, истичући да су пластична бурад у којима је у Ниш допремљен метанол био без обавезне законске ознаке са мртвачког главом. Додуше, адвокати су на овај начин покушали да умање одговорност самог Живадиновића, који због тога није наводно могао да зна од чега тачно спрема своју квази лозову ракију, али је остало недокучиво зашто се прећутно одустало од испитивања одакле потиче тај фамозни метанол. Оћутало се као да се ради о најстроже чуваној државној тајни.
ЛЈубитељи жестоке капљице, после масовног тровања ракијом “мејд ин Ниш“ и те како пазе шта им се налази у чашама, управо због сумње да је “сировина” коју је користио и сам Живадиновић, и даље у оптицају по Србији. А да су они у праву показују и наша незванична сазнања да је Србија само у једном “цугу” била преплављена са 180 тона метанола. До сада је откривена употреба само 1.200 литара овог метил-алкохола, од којег је управо направљена отровна нишка “зозовача”. Сигурно би и ова цела количина остала у бусији да један део није пристигао у Ниш, до дестилерије ПП “Живадиновић”, а потом почела да узима свој данак. После **нишке афере**, остатак од фрапантне количине метанола је нестао без трага, “ишчезао”, и веома је тешко утврди да ли се и даље налази у Србији, на неком скровитом складишту, или је већ негде напољу, “утопљен”.
Отровни метанол је, према појединим тврдњама из Бијељине, призведен још 1993. године у Српском Сарајеву. Још пре рата у БиХ репроматеријал за овај отров је ушао на “Депо”, железнички чвор Рајловац - Сарајево - Кардељево, а композиција је тежила неколико стотина тона. Од тога је справљено 180 тона метанола који су у Југославију, потом, цистернама превезли возачи из Рајловца и Зрењанина.

НИСАМ КРИВ
НА поновном суђењу, Живадиновић је остао при својим тврдњама да није крив за масовно тровање људи својом “зозовачом”.
- Догодила се несрећа, а ако неко сматра да сам све то урадио намерно, онда нека ме пошању на посматрање и нека ми изрекну трајну меру лечења, и довиђења - бранио се Живадиновић. - Међутим, сви знају да нисам луд, као и да никада не бих правио такву “лозовачу” да сам знао да ми је испоручен метанол уместо етил-алкохола.