КАРАЏИЋ ПОРУЧИО У ХАШКОЈ СУДНИЦИ: Једино Срби нису изгубили рат у БиХ; У Сребреници страдало до 2.000 људи

"Ја сам се чудио и питао како је тако дуго могао да се крије тако драстичан догађај", рекао је Караџић током расправе о жалби коју је уложио на првостепену пресуду.

О броју муслиманских жртава, којих је по пресуди "најмање 5.115", Караџић је рекао да он претпоставља да их је, укључујући оне у борбама, било 1.500-2.000.

"То није извела ниједна наша јединица, него групице које су се сакупиле онако", казао је Караџић.

Он је казао да је Дражена Ердемовића, који је признао кривицу за стрељање 1.000 Муслимана, питао "како се то могло крити".

Ердемовић му је, како је рекао, одговорио да починиоци нису о свом злоделу обавестили ни свог команданта.

Десети диверзантски одред, чији су чланови били Ердемовић и други виновници стрељања, био је јединица Главног штаба Војске РС чији је Врховни командант био Караџић.

Караџић је потврдио да га је, 13. јула 1995, два дана по паду Сребренице, његов повереник Мирослав Дероњић обавестио да има већ 2.000 заробљеника.

Сугерисао је, међутим, да је мислио да ће они бити брзо размењени.

"Ни са ким из војске у Сребреници нисам имао контакт", рекао је Караџић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Одбрана Радована Караџића тражи ново суђење

Пресудом је утврђено да је Караџић тада рекао Дероњићу да "сва роба мора бити у складиштима до сутра у подне".

Тако је, по пресуди, наредио да заробљеници буду пребачени у Зворник и побијени, што се и десило.

Караџић је тврдио и да је у априлу 1996. наредио војном тужиоцу да испита шта се десило у Сребреници.

"Он ми је рекао да тамо нико ништа не зна и неће да зна".

Караџић је поновио да нигде у БиХ Срби нису први напали и да им је рат био наметнут нелегалном сецесијом БиХ којој су се противили.

Побијао је и да је циљ вођства РС било насилно раздвајање Срба од Муслимана и Хрвата, те подвукао са "никаквих злочиначких планова није било".

"Моја намера није била да одвојимо становништво, него административна насеља, да не сметамо једни другима и не стварамо тензије".

"Највећи покољи и судари", по Караџићу, десили су се у местима где је заустављено формирање одвојених општина за Србе и несрбе - Зворнику, Фочи, Власеници, Приједору.

По пресуди, српске снаге су у тим и другим општинама насилно преузеле власт, с пролећа 1992, и злочинима протерали десетине хиљада Муслимана и Хрвата.

Како је тврдио Караџић, Муслимани из Бијељине су "славили" Жељка Ражнатовића-Аркана зато што је заузео град и "прекинуо њихове патње". Говорли су да је Ражнатовић "диван, добар и пажљив према њима".

Ражнатовића је Хашки трибунал оптужио за злочине у Хрватској и БиХ.

Негирајући да је крив за терорисање Сарајева, за које је осуђен, Караџић је тврдио да "не би ништа од Сарајева остало" да је истина да је само са једног положаја ВРС било испаљено "30.000-40.000 пројектила", као што су рекли тужиоци.

Поново је оповргавао и да је ВРС испалила гранату која је, 5. фебруара 1994, на пијаци Маркале убила 67, а ранила 140 грађана.

"На празној пијаци, на којој није било ништа на тезгама, било је 500 људи. Како је то могуће? Како је могуће да међу погинулима није ниједан продавац", питао се он.

Поновио је да су се Срби у Сарајеву "само бранили", а да су "Муслимани свој народ изложили огромним патњама, чекајући страну интервенцију.

Рат у БиХ је, по Караџићу, био вођен "не да остваримо РС - свет је РС признао пре рата - наго да Срби не буду обесправљени".

"Једино Срби нису изгубили рат у БиХ - нису имали другог циља до стварања републике", закључио је Караџић.

Хашки трибунал је Караџића (72), 24. марта 2016, прогласио кривим за геноцид у Сребреници прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Ти злочини били су почињени, по пресуди, у оквиру четири удружена злочиначка подухвата.

Караџић се на пресуду жалио као на неправичну и затражио ново суђење.

У својој жалби, тужиоци су тражили да Караџић буде проглашен кривим за геноцид у још седам општина у БиХ, поред Сребренице, те да му казна буде пооштрена на доживотни затвор.

ХАШКО ТУЖИЛАШТВО ТРАЖИ ДОЖИВОТНИ ЗАТВОР

Тужилаштво сматра да су у првостепеном поступку доказани наводи из пресуде, којом је Караџић осуђен на 40 година затвора, а затражено је да буде одбачен и процедурални део његове жалбе у којем тврди да није имао правично судење.

Тужиоци су се жалили на део пресуде којом је Караџић, сем у случају Сребренице, ослободен оптужбе за геноцид у још седам општина у БиХ, и траже да му казна буде пооштрена на доживотни затвор.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Одбрана Радована Караџића тражи ново суђење

Током јуцерашњег обраћања Жалбеном већу, тим одбране затражио је да буде поништена првостепена пресуда и да се омогуци ново судење.

Караџић је уложио је у децембру 2016. године жалбу Хашком суду на пресуду, којом је осуђен на 40 година затвора "због геноцида у Сребреници и злочина против човечности у БиХ 1992-1995. године".