Постоји ли огдоворност и казна за убице војника ЈНА?

ПЕТ месеци је прошло откако је Удружење ратова од 1990. Црне Горе доставило специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу информацију о првооктобарском злочину хрватских побуњеника над припадницима ЈНА, као и информацију о ратном злочину над припадницима ЈНА из барске групе на Црноглаву у априлу 1992. године. Борци траже да тужилаштво обавести јавност о резултатима сарадње са хрватским тужилаштвом у случају ратног злочина над припадницима ЈНА из Црне Горе у сплитском логору "Лора" у априлу и мају 1992. године.

- Националној срамоти и греху над убијеним војницима ЈНА допринео је ВДТ Црне Горе, који је, под притиском Хашког трибунала, у јулу 2006. године склопио са хрватским тужилаштвом по Црну Гору и њене држављане штетни Споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, чије се одредбе односе на ратне злочине које су почетком деведесетих починили црногорски држављани над хрватским држављанима, али не и обратно - каже Радан Николић, председник удружења. - Четврт века је прошло од погибије 24 и рањавања око 50 припадника ЈНА у Ивањици, Чепикућама, Осојнику и Грабу 1. октобра 1991. Ова масовна убиства гранатирањем положаја ЈНА, у припремљеним сачекушама и снајперским деловањем, починили су припадници хрватске паравојске, коју је у лето те године, уз логистичку подршку руководиоца Дубровника Жељка Шикића и Петра Пољанића, под геслом "за дом спремни" скрпио с конца и конопца дубровачки ХДЗ на челу са Луком Кордом и његовим братом Ђуром. Почетком септембра 1991. придружио им се хрватски пребег из ЈНА командант касарне у Требињу генерал Нојко Мариновић, који је претходно унутар 472 моторизоване бригаде организовао хрватску обавештајну службу, која је касније наводила хрватске гранате на војнике ЈНА, а потом и на добро припремљене заседе и прикривене снајперисте тзв. дубровачких бранитеља.

Николић тврди да су у подстрекавању Дубровчана на оружану побуну учествовале и поједине јавне личности из Црне Горе.

* Радан Николић

- Међу њима је био и један пребегли песник са штапом и бројаницом, који их је 1. октобра 1991. године дочекао у Конавлима, а потом побегао у Загреб код Туђмана, одакле је управљао организовањем прохрватског сепаратистичког лобија у Црној Гори, који се под маском антиратног покрета придружио разбијачима СФРЈ. Тог крвавог 1. октобра дубровачке паравојне јединице, по упутствима из Загреба, синхронизовано су напале јединице ЈНА с намером наношења људских губитака и овладавања Превлаком, чије је очување за ЈНА и Црну Гору било од стратешког значаја ради заузимања одбрамбених војних позиција и осигурања улаза у Бококоторски залив и безбедности грађана Боке которске - истиче Николић.

САЧЕКУШЕ ЗА ЦРНОГОРСКЕ РЕЗЕРВИСТЕ

- У Ивањици, српском насељу у саставу требињске општине, у жестоком гранатирању положаја 472 моторизоване бригаде, пројектили хрватских побуњеника су усмртили војнике ЈНА - Вуколу Јаћимовића из Бијелог Поља, Жељка Вица, Драгомира Ковача, Предрага Путицу и Божа Кокића из Требиња, Африма Зулфија из Куманова, Сетара Рамаданија из Пећи, Нумана Реџепија из Тетова и Нермина Хоџића из Бихаћа.

У Чепикућама, малом насељу у залеђу дубровачког приморја уз локални пут која води од Сланог према БиХ, у припремљеној сачекуши у једном усеку, припадници Збора народне гарде убили су црногорске резервисте на извиђању терена - Ранка Бојића, Војислава Булатовића и Томислава Булатовића из Колашина, Жељка Пандурицу и Милована Смоловића из Мојковца и Радисава Срдановића и Расима Мурадбашића из Подгорице. Тзв. дубровачки бранитељи приредили су сачекушу и на Осојнику, где су убијени војници ЈНА - Милија Лучић и Вељко Мумало из Требиња, Зоран Ковачевић из Кумбора, Богдан Лазић из Завидовића, и Таип Аљију из Гостивара. У првооктобарским нападима на јединице ЈНА учествовао је и знатан број добро обучених дубровачких снајпериста који су на подручју Граба убили никшићке резервисте - Мињу Делибашића, Петра Никчевића и Милутина Николића.