Балкански хумор и туга: Премијера филма Мој јутарњи смех

Р. РАДОСАВЉЕВИЋ

19. 11. 2019. у 11:30

Премијера дебитантског остварења Марка Ђорђевића на Фестивалу ауторског филма

Балкански хумор и туга: Премијера филма Мој јутарњи смех

Сцена из филма "Мој јутарњи смех"

У ГЛАВНОМ такмичарском програму 25. Фестивала ауторског филма (ФАФ), који од ове године заступа нови концепт - представљање нове генерације стваралаца из света, препознатих по особеној и снажној ауторској поетици, премијерно ћемо видети и дебитантско остварење "Мој јутарњи смех", редитеља и сценаристе Марка Ђорђевића.

Српски филм ће у овој престижној селекцији представљати и породична драма "Асиметрија" Маше Нешковић (светску премијеру доживела је на фестивалу у Сао Паулу), а учешће два наша остварења у трци за Гран-при "Саша Петровић" може се сматрати значајним успехом домаће кинематографије.

Према речима Марка Ђорђевића, "Мој јутрањи смех" је прича о одрастању, али уз један огроман изузетак - главни јунак није тинејџер, и има 30 година.

- У неком ширем смислу, то је прича о мојој генерацији, генерацији коју су превише штитили наши родитељи, дајући баш све од себе да нас сачувају од ужасне стварности која је вребала изван зидова наших домова. Али, током година, мало-помало, изгубили су снагу, и наше породице су почеле да се урушавају. То је почетна тачка за овај филм - да идемо у корак са главним јунаком док он покушава да превазиђе своју разорену породичну ситуацију и да буде човек сам за себе, а не само нечији син.

Идеја за "Мој јутарњи смех", како истиче овај даровити, млади редитељ из Крагујевца, настала је из чисте радозналости, и што је врло занимљиво, када је отишао код локалног видовњака.

- Разговор ни најмање није текао у правцу у ком сам очекивао. Видовњак је провео подоста времена не предвиђајући будућност, већ причајући о мом сексуалном животу. Неке ствари које је изговорио биле су истините, неке нису, али речи које је користио и страст којом их је изговарао били су тако снажни да сам их, чим сам се вратио са те "сеансе" записао, страхујући да бих могао да их заборавим. Ту је све отпочело, и убрзо сам почео да се присећам призора, како из мог, тако и из живота људи из мог окружења, који су по аутентичности могли да се мере са том "сценом са видовњаком".

Редитељ Марко Ђорђевић

Када је сценарио био завршен, Ђорђевић је схватио да све сцене, заправо, говоре о младом човеку који се бори са сумњом у самога себе, а то су по њега веома стресне и непријатне ситуације.

- Он настоји да сузбије немир који осећа, а који је проузрокован чињеницом да живи под истим кровом са оцем алкохоличарем и превише заштитнички расположеном мајком, а уз све то занима га да види да ли је могуће остварити нешто више од пријатељства са девојком с којом ради. Након што га локални видовњак понизи током сеансе, он схвата да нема шта да изгуби, и оснажен том спознајом покушава да свој живот учини барем подношљивим.

На махове, како објашњава, "Мој јутарњи смех" је и веома забаван филм, али на начин да је непријатан за гледање, јер је у основи свега једна банална истина.

- Волим да мислим да сам успео да у филмски медиј пренесем лако разазнатљив хумор по коме су балкански народи добро познати, као и да смо изнашли начин да у филму имамо обе ствари, и хумор и тугу, у готово сваком кадру овог филма - каже Марко Ђорђевић.

Фото Промо/ФЦС

Остварење аутора који својим првим целовечерњим филмом, као учесник такмичарске селекције 25. ФАФ, на велика врата улази у нашу кинематографију, памтиће се и по томе што је у њему једну од последњих улога остварио Небојша Глоговац.

У ликовима главних јунака видећемо и Филипа Ђурића, Ивану Вуковић, Јасну Ђуричић, Братислава Славковића, Ему Муратовић, Стефана Трифуновића и Соњу Исаиловић. Продуцент филма је редитељ Милош Пушић, а "Мој јутарњи смех" настао је уз подршку Филмског центра Србије, кућа Аltertise Film & ТВ и Cinnerеnt, и Општине Крагујевац.

НА ТРАГУ МАКАВЕЈЕВА

ФИЛМОВИ "Мој јутарњи смех" и "Асиметрија", од 22. до 30. новембра, такмичиће се за главне награде са остварењима сјајних младих аутора, које је критика светских фестивала препознала, као што су Кантемир Балагов, Цезар Дијаз (најбољи дебитант у Кану), Оливер Лаксе (лауреат награде канског жирија), Пјетро Марчело ("Мартин Еден", најбољи филм у Торонту). Али, како је за "Новости" истакао Срдан Голубовић, председник Савета ФАФ, управо су Марко Ђорђевић и Маша Нешковић представници генерације која је у српском филму на трагу храброг и авангардног ауторског израза Душана Макавејева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације