Слободан Стефановић: „Радмиловић је подстрек и обавеза

КАДА су му јавили да ће постати 26. власник статуете "Зоран Радмиловић", коју у знак сећања на једног од наших највећих глумаца додељује Компанија "Новости", Слободан Стефановић је био затечен, онда видно обрадован.

- Вест сам примио у свом стану, касно увече, готово одмах пошто је жири донео одлуку. Чини ми се да су у том тренутку и све моје комшије чуле да се нешто радосно и лепо догодило, с обзиром на моју прегласну реакцију - каже Стефановић који је, за глумачку бравуру на 58. Стеријином позорју, награђен за улогу Манулаћа у комаду "Зона Замфирова" Позоришта на Теразијама.

Чланови жирија су били једногласни и веома гласни, истакавши да Манулаћа још нико никада није тако одиграо, па је супериоран, бравурозан Стефановићев наступ све оставио без даха и освојио завидном вокалном и сувереном плесном техником, раскошним али прецизно одабраним глумачким средствима.

А ево шта је у градњи овог лика било најважније младом лауреату, сталном члану Позоришта на Теразијама:

- Желео сам да допрем до публике - прстом у око ако треба. Било ми је важно да их згрозим, освестим, укажем на нешто, насмејем. Мој Манулаћ је замишљен као вишеслојни карактер, лик са тајном која се открива полако. Док постоји тајна у позоришту, оно је узбудљиво. Када се одмах оголите, сатерали сте сами себе у ћорсокак.

* Шта значи једно овакво признање?

- Поштовање, подстрек, обавезу и лепо подсећање да је неко помислио да сте баш ви заслужили великог "Радмиловића".

* Јесте ли га некоме посветили?

- Лјудима које волим посвећујем неке друге ствари. Нјима се посвећујем, а награде остављам у кутку свог стана. Оне ме онда опомињу да нема лагодности, ушушканости и лежерности у уметности.

* Важите за комплетног уметника који глуми, пева, плеше... Колико талента, енергије и вежбе је потребно за један ваш ангажман у Позоришту на Теразијама?

- Глума се учи читавог живота. Краде се занат, краду се трикови, машта се и домаштава. Када имате континуитет у раду, онда и глумачке кондиције имате напретек. Вежба и посвећеност се природно подразумевају. Тако бар ја видим свој посао.

* Бити глумац или бити глумац за мјузикле. Шта сте желели када сте улазили у овај свет?

- Када сам тек почињао, још нисам знао шта желим. Док сте на Академији, тек отварате могућности, радите на жанровима и истражујете шта је оно што баш вама највише одговара, а шта оно на чему још морате да радите. Певање ми је одувек ишло добро, а касније је коцкице слагао неко други. Ја сам се само препустио и пустио ствари да теку својим током.

* Какво је задовољство играти у серијама, у којима и играте често ("Стижу долари", "Бела лађа", "Лјубав и мржња", "Дама без блама"...), када знате да телевизијски јунаци брже и лакше стижу до људи, увлаче се у њихове домове или срца?

- Телевизија је брз и моћан медиј са којим треба бити веома пажљив. Морате бити сигурни у своје одабире. Телевизија не прашта ни лоше одабране или одигране улоге, ни кафану или боемштину, ни лошу глуму ни лаж. Телевизија је узбудљива на свој начин, али је и добра промена за глумца. Ова професија подразумева константну промену лика, карактера, изгледа па и медија за који радите. У противном, постајете досадни и себи и другима.

* Колико сте волели цртаће када сте били мали? А сада - док их синхронизујете, враћате ли се у детињство?

- Често ми се деси док радим у студију да се загледам у цртаћ, па тонац мора да ме опомене да снимамо, а не да имамо пројекцију. Цртани филмови су моја велика љубав и зато што обожавам децу и све оно што има везе са њима и њиховом срећом.

* Који вам је омиљени јунак којем сте позајмили глас?

- Било их је много, али можда Симба из "Краља лавова", и то због сличности са мојим карактером и хороскопским знаком - дуплим Лавом. Можда је то и Артур из "Артуровог Божића", лик са којим сам оборио све рекорде у снимању цртаћа, пошто нисам изашао из глуве собе пуних девет сати.

* Колико вам је било потребно да се као Новосађанин прилагодите Београду, у којем живите од 2003. године?

- Суштина је да где год да одете, од себе не можете да побегнете. Дакле, Нови Сад, Београд, Лондон, Нјујорк, свеједно, ако сам задовољан и испуњен, немам никакве потребе да се прилагођавам, питам и преиспитујем. Волим Београд и већ дуже време га осећам као свој град. Мој космополитски, немирни, истраживачки дух увек кује неке планове, а ја му се засад вешто опирем.


НА СЕТУ СА ФРАНКОМ НЕРОМ
СТЕФАНОВИЋ је недавно завршио и снимање другог дела "Војне академије", серије у којој игра доктора Микија. Вредан је и на другим пољима.

- Играм и у филму "Мамула", где ми је припала једна од главних улога, поред чувеног Франка Нера, италијанског глумца. На пролеће ме очекује снимање још једног занимљивог филма, а има и још неких нових понуда и планова за будућност - најављује глумац.