Александар Седлар Богоев : Музика сировом тексту даје емотивни набој

ДИПЛОМИРАО је на одсеку за композицију и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду 2006. године као студент генерације, апсолвирао на одсеку за дириговање, завршио мастер студије из композиције у Лос Анђелесу, аранжер је, продуцент и мултиинструменталиста - Александар Седлар Богоев (35). Изузетно талентованом музичару није лако да дефинише своју специјалност, па тврди да је као композитор све то објединио.

- Клавиром се служим онолико колико ми је потребан да компонујем - тврди, за “Новости”, Седлар, један од најбољих српских композитора млађе генерације. - Гитара јесте мој инструмент и желим да ми се врати, али од када сам почео да студирам композицију, другачије је свирам. И она ми је постала само део структуре. Зато желим да активирам пројекат “Сале и Седлари”, да пласирам своје ствари и ту будем гитариста и фронтмен. То ми фали.

* Ако на све то додамо и певање?

- Умем да певам, али никада то не потенцирам, баш због питања “шта си ти, заправо”. Због тога сам мало и повучен, чак трапав када треба себе да објасним у том смислу. Заправо, све то волим и дуго радим, и надам се да ће ме дела много боље објаснити од речи.

* Дела су вам у распону од композиција за симфонијски оркестар, па до поп песама попут “Прљаве пиксле”?

- “Прљаве пиксле” сам написао у Лос Анђелесу, вероватно током неког викенда када ме, уместо да завршавам композицију или неки семинарски рад, “спуца” нека идеја и крене, а када крене, то је као грудва снега на низбрдици. Симпатично је то што је инспирација за ту песму вероватно био мој отац Љуба, који има опсесивно-компулсивни поремећај, па када види један опушак, одмах узима средство за прање прозора и убрус и брзо штрца и чисти.

* Он је утицао на то да постанете музичар?

- Отишао сам као дечак код њега у посету, у Швајцарску, и толико ми је било досадно да је једини могући начин да се тога спасем био да узмем неки од инструмената из студија где је радио и да почнем да свирам. Њушкао сам по тој глувој соби и ту је планула љубав. Рано сам се пронашао у нечему, па стално говорим “пронађени људи су спасени”.

* Тренутна преокупација вам је бенд “Сале и Седлари”?

- Имао сам демо снимке, делио их другарима, па су ме охрабрили да их мало озбиљније пласирам. Једини јавни наступ смо имали почетком године у емисији “Три боје звука” на РТС, и после тога су ми мало порасли апетити. Сад размишљм о томе да снимим још нешто. Преговорамо о неким наступима на којима бих свирао песме с првог необјављеног албума, па и са другог. Позвао бих и госте којима сам продуцирао албуме, а можда убацим и франгменте неких класичних композиција.

* Пишете јасне и једноставне текстове на захтевне композиције?

- “Иди види деду” је био први “скок у ‘ладну воду”. Добио сам позив да напишем нешто за женски хор “Колегијум музикум”, а имао сам веома мало времена. С обзиром на то да женски хор преноси поруку, тражио сам текст песникиње или неке додоле. Међутим, једини мотив ми је био то што су ми мама и сестра стално дробиле: “Иди види деду, има да умре, биће ти жао.” И опет та грудва у снегу, кренуло је. Што се тиче текстова, трудим се да будем доследан себи и свом вокабулару. Буде ту и псовки, али не буде керефека ради керефеке. Музика је та која сировом и уличном тексту даје емотиван набој.

* Да ли вас је променио боравак у Лос Анђелесу?

- Свакако, пре свега зато што сам поново постао студент, и то композиције. У почету ми је било чудно, али то је био културолошки шок. Други језик у свакодневној комуникацији у почетку ме је терао да напрежем мозак чим треба да бекнем. Већ на другој години сам био асистент на факултету, предавао на енглеском. Генерално, прилагодљив сам.


“СЕДЛАРИ” СУ МИ НАЈБИТНИЈИ

ДУГАЧАК је списак аутора и извођача с којима је Александар сарађивао на различите начине, па нам открива шта је тренутно у процесу:

- Завршили смо део материјала за нови албум Немање Радуловића. Постојали су договори с Николом Роквићем, који жели да сними албум са севдалинкама. У вези с класиком, планирам одржавање неколико концерата по Србији. Сада су ми најбитнији “Седлари”, да их поставим на ноге, да снимимо неки спот, завршимо песме. И треба да сређујем ноте, то ме чека