СЛУЧАЈ РАЧАК ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ИНСЦЕНИРАНОГ МАСАКРА - Ноћна мора запада (2)
27. 01. 2004. у 11:54
0
ПЕТ година после наводног масакра албанских цивила на Космету, др Хелена Ранта, шеф финског тима форензичара који је испитивао жртве, открила је да су у селу Рачак вођене жестоке борбе између албанских терориста и војнополицијских снага.
Ово закаснело признање само је потврдило да је масакр у Рачку пажљиво режирана представа америчког пензионисаног генерала Вилијема Вокера и његовог посматрачког тима, која је послужила за стварање медијске слике о злочинима српске војске и полиције над недужним албанским становништвом.
Уследила је глобална осуда, а косовске “Маркале”, како су догађај у Рачку назвали независни аналитичари, послужио је као медијска увертира за бомбардовање Југославије 1999. године.
А како су случај видели извештачи који нису насели на Вокерову верзију?
Новинар “Монда” Кристоф Шатело, у извештају са лица места, навео је да је, након одласка полиције и екипе Асошијетед преса из Рачка, у село ушла посматрачка мисија ОЕБС-а са три оклопна возила. Посматрачи су у првом тренутку нашли једног мртвог и неколико повређених.
У изјави за канадски Би-Би-Си њуз, годину дана касније, Шатело је рекао да је у Рачак стигао око 16 часова, где је затекао српске полицијске снаге које честитају једни другима, уз констатацију да је операција била тешка, ефикасна и чиста.
У саопштењу полиције стајало је да “је полиција опколила село Рачак, с намером да ухвати чланове терористичке групе, који су неколико дана раније убили три и ранили једног полицајца”. По његовим речима, у 15 часова истог дана објављен је извештај да је у борби убијено 15 Албанаца и да је заробљена већа количина оружја.
Полиција је објавила да је тог дана око 17,30 часова напустила Рачак под спорадичном ватром из пешадијског наоружања, коју су припадници ОВК отварали са оближњег узвишења, на коме су остали захваљујући великој стрмини и блату. Шатело је око 18 часова поново боравио у селу где се сусрео са верификаторима који нису изгледали сувише забринуто. Констатовали су да тог тренутка нису у могућности да утврде број жртава страдалих у “борбама тог дана”.
МИНОБАЦАЧИ И МИТРАЛЈЕЗИ
Истог дана Сенди Блајт, портпарол посматрачке мисије, изјављује да су у реону Штимља вођене борбе и да су престале око 16 часова.
Полиција је издала саопштење у коме је писало да су, осим ликвидације терориста, снаге безбедности заробиле у селу Рачак два митраљеза, више минобацача, четрдесетак аутоматских пушака, муницију...
Албански извори су у првом маху јавили о једном а касније о шест погинулих.
Дејан Младеновић, сниматељ “Асошијетед Преса” изјавио је аутору ових редова да је акција била чиста као суза. Он је од самог почетка пратио борбу, о чему је снимљен и филм који је у Францукој изазвао лавину сумњи и осуду Вилијема Вокера.
“Око 10 часова пре подне ушли смо у село Рачак у блиндираном полицијском возилу, село је било готово пусто. Само из две куће извијао се дим. Кретали смо се под ватром. Главне борбе су вођене, што се види и на снимцима у шуми изнад села. Припадници ОВК који су тог јутра покушали да напусте село налетели су на полицију у рововима”, каже Младеновић, који је акцију снимао са једног узвишења, а затим и по улицама заклањајући се иза блиндираног полицијског возила.
СЕЛО БЕЗ ЦИВИЛА
Француски “Монд” пише да у Рачку цивилног становништва готово да није било, пошто је побегло током српске офанзиве прошле године, уз неколико изузетака нису се вратили”. То су на Космету знали сви осим Вилијема Вокера, који је очито имао већ спреман сценарио масакра, тако да је неки косметски Рачак био неизбежан.
“Берлинер цајтунг”, годину дана касније, пише да се новинар “Монда” Шатело увече 15. јануара, вратио у хотел у Приштину, преневши колегама да се ништа у Рачку значајније није догодило. Дан касније, када је Вокер са пробраном екипом новинара отишао у Рачак, Шатело је остао у хотелу не схватајући зашто ОЕБС извештава о једном мртвом.
Када су почеле да стижу цифре Шатело је био затечен. Једноставно није могао “да схвати ту мистерију”. Он се запитао - ако је то било масовно погубљење зашто српске снаге нису уклониле трагове, јер их у томе нико није могао спречити. Шатело открива да су српски полицајци ушли у потпуно пусто село и да нису могли да изврше наводни масакр.
“Полиција је напредовала све време праћена ватром ОВК чији су се припадници повукли у шуму изнад села. Размена ватре трајала је све време интервенције са већим или мањим интензитетом. Праве борбе биле су у ствари у шуми”, пише “Монд” уз констатацију да је Рачак био јако упориште сепаратиста.
Питајући се иронично “није ли масакр из Рачка био сувише перфектан”, новинар “Монда” са лица места јавно је поставио још неколико питања:
Како су полицајци могли сакупити толики број мушкараца и водити их мирно на стрељање када су били под кишом метака?
Како је јарак на крају села могао да измакне пажњи локалних становника и посматрачима ОЕБС-а који су не дуго по одласку полиције ушли у село, разговарали са мештанима и тражили рањене?
Зашто је тако мало чаура нађено око лешева у рову?
Зашто је било тако мало трагова крви?
Није ли све инсценирано да би се узбудила светска јавност?
Није ли одлука власти СРЈ да откажу гостопримство шефу мисије ОЕБС потврда да су сигурни у оно што тврде?
Ако се уз све ово узме у обзир чињеница коју нико не оспорава, да је протекло најмање 15 часова од када је полиција напустила село до тренутка када је умарширао Вокер и да је за то време ОВК имао контролу над селом, потпуно обесмишљују Вокерове наводе о масакру.
СЛАБ МАМАЦ
РЕНО Жирар, новинар “Фигароа”, у првом тренутку је загризао Вокеров мамац, али га ипак до краја није прогутао. Жирар је по открићу тела написао да је реч о масакру, али је онда осетио “да нешто није у реду”.
Три дана касније “Фигаро” је са лица места објавио нови чланак.” Косово: сумња над масакром”, у коме се запитао “да ли је амерички амбасадор Вилијам Вокер показао неоправдану журбу када је јавно оптужио српске снаге безбедности да су хладнокрвно стрељали око четрдесет сељака у Рачку.”
Хронологија “Фигароа” у потпуности се поклапа са “Мондом” и филмом ТВ АП са лица места који даје потпуно другу слику о догађајима.
Жирар поставља суштинско питање: Да ли је током ноћи ОВК могла сакупити тела Албанаца, који су заиста убијени српским мецима, и приредити сцену хладнокрвног масакра?
У прилог овој тези “Фигаро” наводи податак да су дан након догађаја новинари у Рачку, у јарку у коме је извршен наводни масакр, видели веома мало чаура, и овај податак говори да је Вокер имао већ припремљен терен и да је ишао циљно, не излажући новинаре опасностима да виде нешто што се у сценарио неће уклопити. На крају извештаја новинар Фигароа се запитао:
“Да ли је ОВК из војног пораза тражио преокрет у политичку победу”? Одговор на ово питање дала је НАТО алијанса неколико месеци касније.
СЕРВИРАНА ВЕРЗИЈА
Уз мањак чаура дописник са лица места британског “Гардијана” запазио је веома неприродан положај тела жртава.
Холандска новинска агенција АНП, у извештају из Приштине, наводи да постоје сведоци који су видели ствари које се не поклапају са “званичном верзијом” мисије ОЕБС и тврдњама албанских сепаратиста. Указујући на разлике између сведочења страних новинара очевидаца и налаза мисије ОЕБС-а који се углавном позивају на сведочења локалних Албанаца, холандска агенција наводи да су новинари посведочили да је село било празно у тренутку када је полиција започела акцију, јер је већина становника напустила село још у августу прошле године.
“Либерасион” такође изражава сумњу у сервирану верзију Рачка. Овај лист је пренео речи француског амбасадора у СРЈ и другог човека мисије ОЕБС, Габријела Келера, који је много опрезнији од Вокера:
“Треба размотрити многе хипотезе”, упозорио је Келер.
Лондонски “Гардијан” сумњајући у званичну верзију, објавио је изјаве званичника Верификационе мисије који су из разумљивих разлога желели да остану анонимни, да су убеђени како су нека од тела убијених у Рачку ту накнадно донесена.
Верификатори, наводи Гардијан, су испитали 15 тела у Рачку, и закључили да су нека од њих померена. Репортер Гардијана цитира изјаву британског члана верификационе мисије, Нела Стречана, који је рекао да је био званично позван у Рачак, пре акције, што представља прво јавно признање да су верификатори били прописно информисани о акцији српских снага. Стречан је изјавио да му је локални Албанац, који је био повређен рекао да је ту било 20 тела.
У КОРИСТ ТЕРОРИСТА
ВидеЋи да случај Рачак може имати несагледиве последице немачки “Франкфуртер рундшау”, 21. 1. 1999. године, упозорава:
“Ништа не би било тако фатално као злоупотреба НАТО у корист терориста на Космету”.
Да је Вокер масакрирао истину констатује грчка “Ексусија”: “Вокер види оно чега нема, а слеп је за оно што се стварно догађа. Тако у Рачку није видео албанске терористе. По њему су напад на екипу вештака, који су покушали да изврше увиђај и у ком је погинуо један и рањена два полицајца извршили ненаоружани сељаци”.
Немачки недељник “Цајт” пише да се ради о оркестрираној кампањи, док часопис “Конкрет” под насловом “Рачак ноћна мора Запада” на конкретан начин оповргава Вокерову верзију масакра, осуђујући медијску злоупотребу непроверених и неистражених чињеница, указујући на све чешће коришћење медијских инсценација као оружја.
“Циљ је пре свега да се шокира јавно мњење, изазове интервенција, да се казне “ратни хушкачи”, “ултра-националистички дрзници” и “ратни злочинци” како Србе представљају новинари немачких листова, посебно десничарски “Шпигл”. Паролу о масакру покренуо је Вилијем Вокер, он је први свету обзнанио тобожње чињенице о масакру, а затим о убијању мртвих”, наводи Конкрет, критикујући канцелара Шредера што спремност за војно ангажовање правда лажним и монтираним извештајем о масакру у Рачку.
Ни лондонски “Тајмс” није поверовао у Вокерову верзију, наводећи да је ОВК, пуцала са брда око Рачка покушавајући да уклони доказе пре доласка Луиз Арбур, не знајући да је она враћена са границе.
“За недоумице Запада знатно је крива ОВК. Сепаратисте не интересује никакво решење са статусом Косова као покрајине. ОВК заузима простор који су снаге безбедности напустиле и потискује умерене елементе Ибрахима Ругове и изазива српске нападе, цинично ишчекујући реакцију”, пише Тајмс.
ЛАЖ У ШОЛЈИЦИ КАФЕ
У утркивању доказивања Вокерових тврдњи најдаље је отишао Престон Мендехала, дописник МСНБЦ, који у извештају под насловом “Рачак: село непотребне срамоте”, са лица места пише “како су страдали мирни сељаци:
“Рачак, Југославија 20. јануар - Они који су побегли, учинили су то брзо. Докази су се могли наћи у среду: полуиспијене шоље кафе у баштама кафеа, дечје играчке у напуштеном дворишту сеоске куће, Прошлог петка ово село потпало је под интензивну ватру српских снага безбедности које се боре против косовских сепаратиста. Пет дана и 45 тела касније, име Рачак постало је синоним за масакр...”
Колико је извештај аутентичан најбоље сведоче Мендехалина запажања, о остављеним шољама кафе у баштама кафеа и дечије играчке у дворишту куће. Подсетимо да се напад одиграо у раним јутарњим сатима на неколико степени испод нуле.
НАСТАВЛЈА СЕ