OVOGODIŠNjI Savindan je posebno obradovao učenike OŠ "Milan Vučićević Zverac" iz golijskog sela Bratljevo, jer je na adresu njihove škole stigla nova "lada niva" - donacija Naftne industrije Srbije (NIS) i lokalne samouprave u Ivanjici. Novo vozilo će zameniti dotrajalu "ladu" kojom đake, ali i nastavnike svakodnevno na časove dovozi direktor ove ustanove Vidosav Kolarević, od milošte nazvan Učo.


- Lane smo obećali da ćemo čoveku koji čini tako humano delo obezbediti novo terensko vozilo, a sada smo to uspeli u saradnji sa Naftnom industrijom Srbije koja je obezbedila milion, dok smo mi izdvojili 420.000 dinara. U skladu sa mogućnostima, nastavićemo da pomažemo svima kojima je to potrebno, a u Bratljevu je to posebno bilo dragoceno jer, da nije Kolarevića, tamo ne bi ni bilo nastave - kaže prvi čovek Ivanjice Zoran Lazović.

Pročitajte još: Čeka mene moja učiteljica

Podsetimo, direktor Učo svakodnevno "ladom" najpre odlazi po četiri nastavnika koji žive u Ivanjici i dovozi ih do škole, a potom se vraća po 11 učenika koje i bukvalno sakuplja po raštrkanim ivanjičkim zaseocima.


Ispred svojih kuća ga svakog radnog dana čekaju brat i sestra Resimić iz Erčega - Rajko i Marina, u Nešoviće ide po Aleksandra Nešovića i Tamaru Poledicu, u Okrajak po Dragana Parezanovića...


I, tako, u tri "ture" doveze sve đake do škole, a svakodnevno prevali i više od 140 kilometara, od kojih čak 80 po makadamu.

Pritom, da bi svi na vreme stigli za početak nastave, Učo je na nogama mnogo pre zore... Ali, kaže, ništa mu nije teško jer zna da bi bez njega pojedini đaci morali da pešače i više od 15 kilometara, često po mrazu i dubokom snegu.

Vidosav Kolarević

Ovaj nesvakidašnji direktor je, inače, ovakvu praksu započeo još pre 16 godina - najpre vlastitim "jugom", a potom i "golfom dvojkom". Onda je, 2007, sastavio projekat i konkurisao za sredstva Ambasade Poljske u Srbiji, koja mu je poklonila prvu "ladu nivu", te obezbedila gorivo za godinu dana. U međuvremenu, i terenac je dotrajao jer je po ovdašnjim vrletima prevalio više od 300.000 kilometara...


- Dugujemo veliku zahvalnost Naftnoj industriji Srbije i lokalnoj samoupravi. Da nam nije novog terenskog vozila, jednostavno, ne bismo mogli da funkcionišemo jer trenutno na našim putevima ima mnogo blata od snegova koji se otapaju, a noću se sve to zaledi... Srećom, za našu "ladu" nema nesavladivih prepreka - zaključuje Vidosav Kolarević.