Sve se promenilo, Bunjevci sačuvali identitet

PRE 139 godina, na Marindan, 1.500 Bunjevaca obučenih u najsvečaniju nošnju izašlo je u centar Subotice, uhvatilo se u kolo i ponosno i prkosno reklo tadašnjim austrougarskim vlastima: "Mi smo Bunjevci, ovo su naše pesme i naše blago!"

Tada je održano prvo "Veliko prelo", koje je do danas jedan od najznačajnih praznika bunjevačke nacionalne manjine.

Pročitajte još: Bunjevci ni zvanično neće morati da budu Hrvati?

- Tog dana 1879. godine, Bunjevci su se okupili javno, obukli svoje nošnje i tadašnjoj Austrougarskoj pokazali ko su - podsetila je Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, na jučerašnjem obeležavanju Dana velikog prela. - Ni posle toliko godina nismo zaboravili ni ko smo, ni šta smo, a drago mi je i što smo uspeli da sačuvamo ovu lepu tradiciju. Sve se promenilo, ali potreba da sačuvamo svoj identitet se ne menja. Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata i Velike narodne skupštine, očekujemo da će biti poništen dekret koji smo dobili "na dar" od komunista, a kojim je Bunjevcima zabranjeno da se izjašnjavaju kao Bunjevci.

DA SU Bunjevci i njihova bogata tradicija duboko utkani u prošlost Subotice, podsetio je i gradonačelnik Bogdan Laban.

- Mi smo braća, kumovi, susedi, neko ko je stolećima unazad delio ovaj prostor i zajedno živeo. Zato su nam nošnje slične, veselimo se uz iste pesme i ista kola - naglasio je Laban. - Ove godine obeležavamo sto godina od stvaranja države SHS, koju smo stvarali zajedno. Ponosni na ono što su nam preci ostavili, na nama je da čuvamo našu Srbiju, da nastavimo njihovim putem.

KAO što običaji nalažu, gostima su služena tradicionalna bunjevačka jela - prisnac, krompirača i fanci.

Pročitajte još: Bunjevci više nisu Hrvati

Prelo nije prelo bez izbora za najlepšu prelju, te je deset devojaka prošetalo u prelepim nošnjama. Prema mišljenju žirija, titula najlepše pripala je Ivani Dulić, prva pratilja je Jovana Vidaković, a druga pratilja je Maja Antunović.

- Na sebi imam lionsku svilu staru više od jednog veka. Presrećna sam što sam deo ove divne bunjevačke tradicije i poručujem svima da se ne stide onoga što su, da s ponosom nose ono što su nam preci ostavili. Ko će to održati nego mi - poručila je Ivana, članica KUD "Bratstvo".

NOŠNjA "BIRA" LEPOTICU

Na izboru za najlepšu prelju ocenjuje se pre svega nošnja.

- Ženska nošnja može biti kompletno ruvo, a recimo ako je beli šling, onda obavezno devojka mora biti u papučama. Ispod suknje mora da ima barem tri-četiri podsuknje. Veoma je važna i frizura. Devojka po tradiciji treba da ima punđu od pletenica ili "šestice" i mora da bude dobro začešljana, da izgleda uredno - objašnjava Kata Kuntić. - Uz svilu se obavezno nose cipele, ne može biti u papučama ili imati raskopčan prsluk.