Komšija mu sravnio letinu da ne bi kvarila njegov suncokret!

Rataru iz Stapara Branislavu Abiću, Goran Zjačić, "drug po hlebu" iz susednog Bačkog Brestovca, uništeno je 10 hektara suncokreta. Na ovakav, ekstreman korak, odlučio se jer je to, tvrdi, bio jedini način da sačuva svoj usev sa semenskim suncokretom. Navodno, komšiji je nudio nagodbu, oni su to odbili, pa je spreman da plati onoliko koliko proceni sud.

Abićeva njiva je 500 metara udaljena od Zjačićeve. On poriče da mu je nuđena nagodba:

- Kada sam u subotu došao na njivu, užasnuo sam se. Suncokret je bio pretanjiran, a šteta je, kako sam procenio, višemilionska. Policija je ubrzo našla počinioca koji je najavio da će mi nadoknaditi štetu. Ipak, zvanično, od policije još nisam ništa dobio. Vekovima se bavimo poljoprivredom i nisam mogao da poverujem da ovako nešto može da se dogodi.

Abićev "komšija" Zjačić, odogovoran za tanjiranje suncokreta, tvrdi kako je Abiću više puta nudio obeštećenje, jer je njegov suncokret u vreme oprašivanja mogao da ugrozi njegov mnogo veći zasad semenskog suncokreta.

- Četiri puta smo pokušavali da nađemo rešenje, slao sam mu i SMS poruke, ali je Abić tražio nerealno visok iznos, čak 30.000 evra za rod sa 10 hektara i da zadrži rod druge kulture koju bi zadržao - kaže Zjačić. - Uz Abića, o odšteti sam pregovarao sa još pet komšija i svi su prihvatili da im štetu nadoknadim sa četiri tone suncokreta po hektaru, što je bar duplo više od uobičajenog roda ove uljarice. Jedino Abić, kako tvrdi Zjačić, takvu ponudu nije prihvatio.

- Kad je krenulo oprašivanje zbog kog je mogao da mi propadne rod na 55 hektara, za koji dobijam 2.200 evra po hektaru morao sam nešto da uradim - kaže Zjačić.

- Da to nisam uradio, 50 hektara morao bih da ostavim u parlogu. Odlučio sam se za tanjiranje i spreman sam da za to odgovaram pred sudom. Mislim da bi Abić bolje prošao da je prihvatio dogovor, jer bi jako brzo imao čist i solidan prihod, a ovako, čekaće da sud i veštaci urade svoj deo posla.

Branislav Ostojić, sa Odeljenja za uljne kulture Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, za čije potrebe Zjačić gaji ovu uljaricu, kaže da je ovo isplativ, ali i osetljiv posao, jer po zakonu kilometar i po od semenskog suncokreta, ne sme da bude merkantilnog zasada.

GAJENjE SEMENA

Semenski suncokret je po rečima stručnjaka "kruna ratarske proizvodnje", a u Srbiji se gaji na više od 2.000 hektara. Takvu proizvodnju ugovaraju gotovo sve najveće svetske semenarske kuće, koje obezbeđuju seme, uz konsultacije oko primene agrotehničkih mera.

- Semenski suncokret ima cenu od 1,6 pa sve do dva evra za kilogram, pa ratari koji ga gaje imaju račun da ga dobro čuvaju - navodi Ostojić. - Ova uljarica je osetljiva, pa na samoj njivi kada krene oprašnjivanje, moraju se odstrane biljke sa osobinama "majke", koje same sebe oprašuju.