SKENIRANJE RIVALA SRBIJE: Svako ima tajne adute

SRBIJA će zalet ka evropskoj medalji početi današnjim duelom sa reprezentacijom Letonije, čiji su najsjajniji dani bili još pre Drugog svetskog rata. Prvi su kontinentalni šampioni, iz 1935, a stigli su i do srebra 1939. Međutim, to je daleka istorija. U bliskoj su, od osamostaljenja, bili gotovo redovni učesnici kontinentalnih smotri, bez većih rezultata. Ipak, gleda se sadašnjost, u kojoj imaju, čini se nikad kvalitetniji sastav, kadar da stane na jedan od tri stepenika na pobedničkom postolju.

Naravno, sve oči su uprte u Kristapsa Porzingisa, već označenog kao lidera tima. Međutim, sjajni centar Njujorka ne može sve sam, ma koliko bio talentovan. Velika podršku imaće u sjajno izbalansiranoj spoljnoj liniji u kojoj su Janis Strelnieks, Dairis Bertans, Janis Blums... Ništa slabiji nisu na krilnim pozicijama, koje zauzimaju Janis Blums, nama dobro poznato ime Davis Bertans...

Letonija, koja tradicionalno gaji "šutersku" košarku, brzu, ponekad čak i prebrzu zbog čega se sapliće, ali je ekipa koja je imala najmanje problema sa povredama, zbog čega je dodatno uskočila na listu potajnih favorita.

Na njoj je i Rusija. Od odlaska u penizju Andreja Kirilenka, "zbornaja komanda" nikako da uspostavi igračku hijerarhiju u kojoj se zna "ko kosi a ko vodu nosi", pa su na prošlim takmičenjima lutali. Mnogi veruju da je sa "odrastanjem" Alekseja Šveda konačno došao i kraj rezultatskim promašajima. Sa ekipom naslonjenom na domaći kadar iz CSKA, četa Sergeja Bazareviča može da odkskoči visoko. Ostaje pitanje koliko.

Pitanje je i koliko može Turska, kojoj najveći adut nije na parketu, niti na trenerskoj klupi, već u gledalištu. Naime, na dva poslednja takmičenja koja su organizovali, Evrobasketu 2001. i Svetskom prvenstvu 2010. stigli su do finala. Ujedno, to su i jedne dve medalje sa velikih takmičenja.

Kao značajan broj selekcija, ni Turci nisu bili lišeni otkaza i povreda (Ašik, Iljasova, Dikson...), ali, kada se zaori sa tribina "Fenerbahčea" i "Sina Erdema" "12 divova", kako je nadimak ekipe pod komandom Ufuka Saridže, postaje daleko veća, snažnija...

Velika Britanija nije tako košarkaški velika, iako su zbog Olimpijskih igara u Lonodnu 2012, reprezentacije četiri košarkaške asocijacije iz Ujedinnjenog Kraljevstva (Engleska, Škotska, Vels, Severna irska) bile "prinuđene" da se ujedine.

Bez obzira na to što su na svakom takmičenju imali bar po jednu NBA zvezdicu, potpomognutu pokojim školarcem iz NKAA, nisu uspevali da preskoče prvu fazu. Ni sada niko ne očekuje od njih veliko čudo.

Prvu fazu Srbija završava duelom sa Belgijom, koja se ugurala u red značajnih enigmi. Daleko su tamošnji košarkaši od rejtinga fudbalske reprezentacije. Ali, upravo na primeru Belgije, koja godinama konstantno ulaže, doduše ne veliki ali siguran novac, može da se vidi koji je pravilan put razvoja. Sa trenerom Edijem Kastelesom, koji sedi na selektorskoj klupi već 12 godina, i tu su ostvarili kontinuitet. Od 2011. su redovni učesnik Evrobasketa, preiskusna ekipa koja ima solidan kvlitet. Doduše, okrnjen je otkazom Meta Lodžeskog, ali ipak, po nekima dovoljan da možda uskoče u drugu fazu.

PROČITAJTE JOŠ:

Đorđević: Ne postoje magični štapići, ali imamo opcije

Novakova poruka košarkašima Srbije: Da ostvarite sve što ste poželeli