Biću bolji nego ikad!

FUDBALSKI Jovanča Micić zove se - Perica Ognjenović. Nekadašnje čudo od deteta i kapiten Crvene zvezde, "dogurao" je do tridesete koju će uskoro napuniti, ali, nažalost, kreće od početka. Poslednja destinacija - Krit i prvoligaš Ergotelis.
- Eto, stigoh ja i do Grčke. Ostrvo snova i sunca, Prva liga i debi po meri, i gol i asistencija. Nadam se da je i to početak moje nove fudbalske ere.
Ipak, pre nego što se "dotaknemo" budućnosti, moramo da se vratimo u prošlost. I da krenemo od Real Madrida.
- Dve i po godine u kraljevskom klubu sigurno će ostati zauvek u mom srcu. Nisam ostavio pečat, ali jesam bar neki trag. Ostaje žal što nisam pružio više, ali, povrede su nažalost bile sastavni deo moje karijere. I nikako ne mogu da prežalim što nisam igrao u finalu Lige šampiona jer sam se povredio na treningu. A u polufinalu, u Madridu, protiv Mančester Junajteda na terenu samo bio 20-tak minuta... A i kada sam stigao u Madrid, imao sam peh, na trećem treningu po dolasku na "Santjago Bernabeu" sam se teže povredio.
Perica ne krije da je i on krivac što mu karijera nije bila impresivnija, iako tvrdi da se protiv sudbine ne može.
- Naravno da je mnogo toga bilo i do mene, voleo sam i da se igram na terenu i provodim, ipak, objektivno, povrede su glavni krivac što nisam postigao više. Jer, pratile su me iz kluba u klub.
Iz Španije u Nemačku.
- Bio sam siguran da ću u Kajzerslauternu pronaći sebe. Krenem dobro i - povredim se. Onda se oporavim, a predsednik koji me je doveo, ode u zatvor.
Predsednik u zatvor, a Perica u Kinu.
- Milorad Kosanović je trenirao Dalijen i insistirao da dođem. Dok su se sredili papiri, prvenstvo je bilo završeno, za mene je to bilo jedno kolo i kraj. A onda se pojavio sars, nisam hteo da rizikujem, zbog porodice, i posle dva meseca napustio sam Kinu.
Putešestvije je nastavljeno i Ognjenović je stigao do Ukrajine.
- Potpisao sam za Dinamo i u Kijevu proveo godinu ipo dana. Imao sam probleme sa trenerom Mihališčenkom koji me je terao u vezni red, a to nije moje mesto - objašnjava brzonogi dribler. - Ja sam tražio da igram kao drugi špic, on nije hteo ni da čuje i morao sam da opet promenim sredinu.
I tako je Perica stigao do Malezije.
- To je bilo zanimljivo iskustvo, igrao sam u njihovom najboljem timu Selagoru, dobro su me platili ta tri meseca, ne žalim.
I najzad Grčka, kao povratak u Evropu.
- Uveren sam da opet dolazi mojih pet minuta. U najboljim sam godinama, sazreo, nisam više onaj "mali Perica", i očekujem da dobrim igrama u Ergotelisu izborim novi angažman. U nekoj od najboljih evropskih Liga - zaključio je ovu fudbalsko "turističku" priču, Perica Ognjenović.

NEMA POREĐENJA SA STANKOVIĆEM
GODINE 1998, na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, Perica Ognjenović i Dejan Stanković su bili džokeri selektora Santrača.
- Ne bih poredio naše karijere, svako je krenuo svojim putem i stigao gde je stigao. Ponoviću, nisam nezadovoljan svojom karijerom iako sam svestan da sam i mogao i morao više. I još ne podvlačim crtu jer sam uveren da za mene dolaze mnogo bolji dani.