Danilo Anđušić, pobednik u duši

LEGENDE
U PONEDELJAK će Danilo, na svečanoj akademiji povodom dve decenije od osvajanja evropske titule, sa saigračima udahnuti atmosferu šampionskih generacija.
- Velika je čast biti uz takve asove koje su proslavili Partizan. Upravo misli na te velike uspehe vas vuku napred i daju vam nadu da ćete, uz pravilan rad, i vi jednog dana, uspeti da stanete uz rame crno-belim legendama.

- Otac me je vodio na utakmice Evrolige, a ja sam upijao svaki Milošev pokret. Ajverson je bio suviše daleko da bih ga gledao uživo, ali zato su bili tu TV prenosi, video kasete, posteri... Kao klinci smo se trudili da poskidamo sve njegove trikove.

Za jednog 15-godišnjaka i Vršac je bio daleko od rodnog Beograda, ali ne suviše da ne bi prihvatio ispruženu ruku Hemofarma, koji je u njemu video budućnost srpske košarke, a on put preko Banata kao najbliži do Evrolige sa Partizanom.

- Vrščani su ponudili zaista odlične uslove, pa sam u dogovoru sa porodicom odlučio da ih prihvatim. Proveo sam pet lepih godina u Vršcu i Hemofarmu, preko koga sam na kraju i zaslužio poziv Partizana, za mene jedan od najvećih klubova na svetu, za koji mi je čast da igram.

Do pre samo nešto manje od godinu dana Danilo je kao "farmaceut" maštao da skine oreol nepobedivosti srpskog šampiona. Sada je u dijametralnoj ulozi, sa saigračima u crno-belim dresovima izaziva poštovanje drugih, ali i na leđima nosi zlatni teret trofejnih generacija iz Humske, da u svaku utakmicu, pa čak i one protiv evropskih giganata, ulazi sa pobedničkim mislima.

NBA I EVROLIGA
KAO svaki klinac i Danilo je sanjario o NBA sazvežđu.
- I danas negde u meni postoji ta želja, ali prvi cilj je da sa Partizanom ostvarimo rezultate u Evroligi koje će pamtiti generacije.

- Upravo tako. Sećam se koliko je Partizan u meni, u vreme kada sam igrao za Hemofarm izazivao motiva, iako smo gotovo uvek imali minimalne šanse. Danas, pak, u velikom klubu, bez obzira na to ko je sa druge strane, igrate pod imperativom pobede. Naravno da nas na to obavezuje trofejna istorija, ali i armija najbolje publike na svetu, koja nas je mnogo puta, čak i kad nismo bili na željenom nivou, "gurala" preko limita. Neverovatan osećaj.

Ne samo publika u "Pioniru", prepoznala je u Danilu naslednika velikih šutera koji su pogađali zlata u slavnim decenijama srpske (jugoslovenske) košarke.

- Ne smetaju mi poređenja sa košarkašima kojima sam se divio, ali i danas divim. Naprotiv laskaju, ali i obavezuju da nastavim sa radom - završava Danilo.

ČUDESNI KEROLKAO klinac divio se Vujaniću, Ajversonu, a sada ga intrigira igra Džejsija Kerola.
- Upoznao sam ga prošle godine kao igrača Gran Kanarije dok sam igrao protiv njega sa Hemofarmom. Dečačkog izgleda, ali dok izbrojite do 60 sekundi on je već spakovao 10 poena, odlučio utakmicu. Čudesan igrač.

OTAC "NAMESTIO" ŠUTZA besprekoran šut, koga uveliko analizira i Evropa, Danilo duguje "majci" prirodi, ali i ocu Vladimiru. Ipak, iako je brojne odbrane rušio "trojkama" trudi se da ne ostane "jednodimenzionalan" igrač.
- Kada sam bio sedmi, osmi razred tati nije bilo teško da mi besomučno vraća lopte. Imao je velikog strpljenja. Svestan sam da mi je šut plus, ali sigurno da mi nije cilj da me pamte samo kao šutera, već kompletnog igrača koji zna da prodre, da asistira...

TIM ISPRED POJEDINCADANILO je već ubrao dva trofeja u debitantskoj sezoni. Nacionalni kup obogatio je peharom namenjenim najboljem igraču turnira.
- Veliko priznanje, koje je stiglo zahvaljujući mojim saigračima. Tokom utakmica nikada ne razmišljate o pojedinačnim uspesima, već timskim, jer je košarka sport u kome se pamte samo timski uspesi.

EKSPRESNA ADAPTACIJAEKSPRESNA adaptacija na crno-beli dres protekla je zahvaljujući prvom treneru Vladimiru Jovanoviću i kondicionom treneru Vladi Radonjiću.
- Sa njima dvojicom sam sarađivao u juniorskoj reprezentaciji, s kojom smo osvojili evropsko zlato, tako da sam se već tada indirektno upoznao sa sistemom rada u Partizanu.