Šokantne izjave sportskog direktora Milana o čuvenoj magli na Marakani: Sudija išao u provod sa direktorom Zvezde, ali sam uspeo da ih prevarim

Nekadašnji sportski direktor Milana Paolo Taveđa, otkrio je šokantne detalje sa utakmice Crvena zvezda – Milan iz 1988. godine. Prvi meč četvrtfinala Kupa šampiona na "San Siru" završen je rezultatom 1:1, a u Beogradu je Zvezda golom Savićevića u 51. minutu povela sa 1:0 i "razbijala" Milan, međutim, nad Beogradom je pala magla. Milan je imao i crveni karton, utakmica je trebalo da se nastavi kada prođe magla, ali je igrom slučaja odložena za sutradan.

"U Milanu smo igrali 1:1 i čekao nas je revanš u Beogradu protiv igrača koji su bili fenomeni u to doba. Na mitskom stadionu Marakana gde je vođa navijača bio izvesni Arkan. Na put u Jugolsaviju smo poveli čak i Gulita iako nije mogao da igra jer su ga bolele prepone. Gledajui Milan u toj beogradskoj magli, mislio sam u sebi da ne možemo pobediti tu utakmi, pa taman da nam dozvole da igramo i rukama, a oni samo nogama. Jednostavno, to su one uatkmice kada vidite da ne možete ništa da uradite", počeo je priču Paolo Taveđa.

U prvom poluvremenu su i postojali kakvi takvi uslovi za igru, ali u nastavku se nije video ni prst pred okom.

"Na poluvremenu, pri rezultatu 0:0 smo otišli u svlačionicu. Magla je već padalo, ali se videlo. Kada smo izašli iz svlačionica na drugo poluvreme, nismo mogli da vidimo ništa na dva mestra udaljenosti. Sa klupe uopšte nismo videli utakmicu. Posle pet minuta igre smo uči urlike sa tribina i shvatili da je Crvena zvezda povela. Ramaćoni (bivši Milanov tim menadžer op.a.) mi je rekao da uložim protest kod sudije jer ne postoje regularni uslovi za igru. Usao sam i prošeato do pomočnog sudije. Pitao sam da li vidi bilo šta? Samo mi je odgovorio da sednem nazad na klupu. Ali, s obzirom da me niko u toj magli nije video, nastavio sam da hodam za linijskim sudijom poput senke i da mu dišem za vrat. U jednom trenutku smo čuli tri zvižduka glavnog sudije Dietar Paulija. Znali smo da se meč prekida".

Konačan prekid meča i pomeranje za jedan dan praktično je predstavljalo jedinu mogućnost za spas Rosonera te večeri.

"Napustili smo teren u društvu sudije koji mi je objasnio da moramo da sačekamo 45 minuta i da vidimo da li će se magla razići. Međutim, ja nisam otišao u našu svlačionicu. Ostao sam u hodniku da se vrzmam i pušio sam jednu za drugom kao ludak zbog tenzije koja je vladala. Navijao sam za maglu. Verovatno sam pušio da bih pomogao magli da bude gušća, ha-ha-ha... Ušao sam do naše svlačionice i video da je nekoliko igrača već krenulo na tušranje i da su skinuli opremu. Dresovi su bili pobacani po svlačionici... Igrači me nisu razumeli da je meč samo privremeno, a ne trajno prekinut".

Paolo Taveđa je tada morao da se bavi "prljavom igrom" kako bi uspeo da odloži meč za samo jedan dan i tako vrati u život svoj razoreni tim.

"Bio sam primoran da napravim tipičnu italijansku scenu. Pokucao sam na vrata sudijske svlačionice i pokušao da pričam najbolji engelski koji sam mogao. Opet sam pitao sudiju da li je utakmica suspendpvana ili trajno prekinuta. Dobio sam isti odgovor kao i pre. U tom trenutku sam se ptretvorio u našeg čuvenog glumca Albreta Sordija i počeo da kukam Pauliju kako je moja karijera završena jer su igrači zbog mene i moje loše interpretacije otišli na tuširanje i sada nisu spremni za nastavak. Te reči su otvorile dupu sudije, pogledao me je i rekao: „OK, reci im da se igra sutra od 15.00 časova. Nikome nisam smeo da kažem šta sam uradio. Verovali ili ne, Ramaćoniju sam rekao tek posle 20 godina. Otrčao sam u našu svlačionicu i svim rekao da je meč definitivno odložen. Vratili smo se u hotel i trebalo je rešiti problem nekoliko stotina naših navijača koji nisu imali novca da ostanu još jedno veče. Odlučeno je da im Milan plati dodatne troškove".

A onda prava filmska priča i potera za arbitrima...

"Nisam mogao da spavam i oko jedan posle ponoći sam sa Đidom Susinijem (Milanov oficir za štampu, op.a.) rešio da izađem u grad. Tražili smo recepcionara da nam kaže adresu najlepšeg noćnog kluba u Beogradu sa najboljim ženama. Ušli smo u taksi i zaputili se tamo jer sam bio ubeđen da ćemo tamo doći i sudije sa utakmice. Posle pola sata se pred noćnim klubom zaustavio beli mercedes. Iz njega su izašli sudija Pauli i pomoćni sudija u društvu nekoliko atraktivnih devojaka i rukovodstva Crvene zvezde. Sudija me je video i razmenili smo poglede u kojima sam mu poručio: ’Znam šta si radio i znaš da sam te video’. Očigledno je da posle toga nije bilo razloga da ga podsećam..."

Utakmica je sutradan završena rezultatom 1:1 i Milan je prošao na penale. Rajkard nije bio predviđen da šutira u penal seriji, ali je ipak to učinio.

"Ukratko, posle 1:1 u toku 90 minuta i produžetaka, usledili su penali. Oko toga mogu sada da otkrijem još jednu anegdotu. Peti penal je trebalo da šutira mladi Masimilijano Ćepelini koji je u produžecima zamenio Manarija. Tako je bilo zapisano na ceduljici sa izvođačima. Saki je odredio momka da izvede potencijalno poslednji penal, a dečko nije smeo da kaže da nema hrabrosti za to. I tako se u petoj penal seriji pri vođstvu 4:3 za nas nonšalantno pojavio Rakjard da šutira peti penal iako je Ćepelini bio zapisan kao izvođač. Sudija Pauli je znao, ali nije smeo ništa da kaže... Rajkard je pogodio penal, mi smo prošli dalje, a ovi iz Zvezde nisu bili svesni da je penal šutirao pogrešan čovek. Posle meča sam otrčao kod Frenkija (Rajkard op.a.) i pitao ga otkud se on pojavio u petoj seriji. Odgovorio mi je: ’Isprva nisam hteo. Ali onda sam shvatio da bi Ćepeliniju bila završena karijera da je promašio taj penal’. Bila su to dva nezaboravna dana u Beogradu", zaključio je neverovatnu priču Paolo Taveđa.

Milan je u polufinalu savladao Real Madrid, a u finalu deklasirao Steauu iz Bukurešta (4:0) i ponovo postao šampion Evrope.

Crvena zvezda je tri godine kasnije osvojila titulu Kupa evropskih šampiona.

Izvor: Mocartsport