Partizan uvek ima šta da ponudi

SAMO da se koferi spakuju, uzme novac, obezbedi porodica, pa šta bude. Ovakvo razmišljanje nije strano fudbalerima sa ovih prostora, o čemu svedoče mnogobrojni primeri igrača koji su od odlaska iz Srbije svesno pristali na ulogu statista, samo da bi bankovni račun bio što puniji. Kada se pogleda tabela sa imenima igrača koje je Partizan u poslednjih desetak godina prodao u inostranstvu, jasno je da taj princip funkcionisanja ne postoji kod igrača koji su se fudbalski opismenili u Humskoj.

I letimičan pogled na spisak igrača koji su aktuelnom šampionu Srbije popunili kasu u prethodnoj deceniji dovoljan je za zaključak da njihovi naredni poslodavci nisu pogrešili jer su ih uglavnom kasnije dobro "naplaćivali". Najbolji, a ujedno i najsvežiji primer je Aleksandar Mitrović, za kojeg je Anderleht u leto 2013. izdvojio pet miliona evra uz 20 odsto Partizanu od naredne prodaje. Ovog leta trljali su ruke i u Briselu i u Humskoj, pošto su Englezi isplatili belgijskom klubu čak 18,5 miliona evra za "slobodu" reprezentativca Srbije.

Cena na tržištu u odnosu na momenat kada su iza sebe ostavili kratku seniorsku epizodu u Humskoj značajno je porasla i Stefanu Jovetiću, Ademu Ljajiću, Zoranu Tošiću, Ljubomiru Fejsi... Svi pomenuti igrači su ustalasali srpsku fudbalsku javnost potpisom za velikane evropskog fudbala, a oni koji su skeptično vrteli glavom i pitali se gde će oni biti za nekoliko godina sada imaju kristalno jasan odgovor. Jovetić je važan šraf u napadu Intera, Ljajić je dočekao svojih pet minuta na pozajmici iz Rome u istom klubu, Fejsa je standardan u Benfiki, dok je Tošić godinama nezamenjiv u dresu "armejaca".

Odmah iza njih sledi grupa igrača koji sigurno ne mogu da se okarakterišu kao nosioci igre u svojim klubovima, ali svakako nisu izazvali bes i nervozu poslodavaca zbog lošeg pazara na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Lazar Marković je briljirao u Benfiki, zatim upao u "crnu rupu" na "Enfildu", a sada polako vraća samopouzdanje u dresu turskog Fenerbahčea. Radosav Petrović se svuda, od Blekburna, preko Genčlerbirligija, pa do kijevskog Dinama, pokazao kao izuzetno zahvalan igrač na sredini terena, pa ne čudi što je gotovo neprestano bio na spisku raznih selektora Srbije u poslednjih šest-sedam godina.

Naravno, ima i onih koji nisu uspeli da naprave korak unapred u karijeri, ali se svakako ne mogu svrstati ni u kategoriju fudbalera čiji se učinak može smatrati neprimetnim. Miloš Jojić se posle kapitalnog transfera u Borusiju iz Dortmunda još "traži" po Nemačkoj u dresu Kelna, Škuletić je posle dobrog starta u Lokomotivi češće na klupi ove sezone, dok Marko Šćepović u belgijskom Muskronu strpljivo traži priliku za povratak na veliku scenu, gde je bio pre dva leta potpisavši ugovor sa atinskim Olimpijakosom.

OD RUSIJE DO OSTRVA

Aleksandar Mitrović Anderleht Njukasl

Petar Škuletić Lokomotiva Lokomotiva

Miloš Jojić Borusija D. Keln

Vladimir Stojković Ergotelis Makabi Haifa

Stefan Šćepović Hihon Hetafe

Lazar Marković Benfika Fenerbahče

Marko Šćepović Olimpijakos Muskron

Ljubomir Fejsa Olimpijakos Benfika

Stefan Savić Mančester s. Atletiko Madrid

Matija Nastasić Fiorentina Šalke

Radosav Petrović Blekburn Dinamo Kijev

Adem Ljajić Fiorentina Inter

Stevan Jovetić Fiorentina Inter

Zoran Tošić Mančester j. CSKA

Ivan Obradović Saragosa Anderleht

*prva kolona klub u koji je igrač otišao iz Partizana, druga trenutni klub